Opera – Stanislav Monjuško: Parija

Ovo je bio "izlet u svet orijenta" oca poljske nacionalne opere, napisan po motivima istoimenog tragičnog komada francuskog autora Kazimira Dalvinja, na osnovu kojeg je libreto napravio Jan Henćinjski. Prošle godine obeleženo je dva veka od Monjuškovog rođenja, brojnim manifestacijama i festivalskim izvođenjima njegovog opusa, a posebno zaboravljenih dela, te je tako i Parija ponovo izneta na svetlost dana. Naime, za Monjuškovog života naišla je na loš prijem kod kritike, kao i kod same publike. No, današnji slušaoci mogli su da se uvere da je u pitanju muzički superiorno ostvarenje romantičarske opere, koje se u velikoj meri oslanja na izuzetni melodijski dar Stanislava Monjuška. Jedina zamerka je nedostatak dramske tenzije proistekle iz plošnosti dramaturškog zapleta i određene "distance" koju je sam Monjuško zadržao spram predloška.

Snimak koji ćete večeras čuti je napravljen za vreme Uskršnjeg festivala Ludvig van Betoven u Varšavi 2019. godine, a objavila ga je u avgustu poljska diskografska kuća Dux. To je italijanska verzija opere koja je napravljena za života kompozitora i koja, po rečima kritike, veoma prirodno zvuči ukazujući na kosmopolitski karakter muzike Stanislava Monjuška. U ovom kontekstu zanimljivo je napomenuti da je 1829. godine operu na pomenuti predložak Kazimira Dalvinja napravio i Gaetano Doniceti i da su ovo, danas zaboravljeno delo, stručnjaci za opus italijanskog kompozitora takođe odlikovali najvišim ocenama.

Na muzičkom planu, u operi Parija, Monjuško pokazuje svoje orkestarsko umeće, kao i smelo širenje zvučnog spektra na manje uobičajene instrumente poput tam-tama, gonga, kontrafagota ili bas klarineta, u cilju postizanja "egzotične boje". Njegovo umeće je posebno vidljivo u Uvertiri koju pojedini tumači ubrajaju među najbolja orkestarska dela ovog poljskog kompozitora. Orijentalistička tematika nametnula je i drugačiju muzičku estetiku celog dela koje se ne oslanja na poljske, folklorističke elemente, već pokušava da dočara svet daleke Indije u kojoj se dešava radnja, poput ostvarenja francuske ili italijanske opere tog doba.

Siže opere

Zaplet je vezan za ljubav između Neale i Idamora, u spletu okolnosti vezanih za rigidni kastinski sistem Indije. Naime, Neala je sveštenica i ćerka Akebara predvodnika bramanske kaste, a Idamor je ratnik koji je pobedonosno odbranio zemlju od neprijatelja. Akebar pristaje na brak dvoje mladih kako bi smanjio tenzije između ove dve kaste, ali proslavu venačnja prekida parija Džares. Naime, parije kao ljudi izvan kastinskog sistema, takozvani "nedodirljivi", odnosno prezreni siromasi Indije, ne smeju da ukaljaju svojim prisustvom sveta mesta i ceremonije, i kazna za ovaj prestup je smrt. Idamor tada staje u odbranu ovog čoveka i otkriva da je i sam rođen kao parija. Akabar ga ubija, a Neala koja je već čula od svog mladoženje istinu odlučuje da podeli Džaresovu sudbinu, dok je sopstveni otac proklinje i šalje u izganstvo.

Urednica Ksenija Stevanović