Majstori baroka

Iako je ostalo relativno malo podataka o životu ovog autora, čije delo je na svetlost dana izneo češki muzikolog Emilijan Trolda polovinom XX veka, zna se da je rođen 1689. godine u gradiću Dobrani u blizini Plzenja, gde je i umro 1742. godine. Ono što je dalje poznato jeste da je barem neku deceniju živeo u Pragu, u jednoj od najstarijih četvrti Mala strana, gde je komponovao koncerte za grofa Tuna, ali je takođe radio i za jezuitski red u ovom kraju grada, kao i hor reda Vitezova od Krsta. Kada se sve pogleda, četiri izdate zbirke Brentnerovih dela su jedini materijalni dokaz o njegovom postojanju i one su objavljene u Pragu između 1716. i 1720. godine. U prve tri se nalaze primeri duhovne muzike, dok je četvrta posvećena koncertantnim ostvarenjima.

Stilski gledano, u Brentnerovim kompozicijama je primetan snažan uticaj italijanskog baroka, pre svega Vivaldijevog idioma u koncertanoj muzici, ali na specifičan, manje formalan i ikonoklastičan način koji je inače prisutan i kod drugih predstavnika češkog baroka poput Jana Dismasa Zelenke. Brentner tkoađe piše melodijski privlačnu muziku, snažnog plesnog karaktera i svetlih i prozračnih tekstura gudačkih instrumenata.

Zbirku koncerata pod nazivom Hora pomeridiana, Brentner je publikovao 1720. godine kao svoj četvrti opus i u podnaslovu je ova dela nazvao „kamernim koncertima” (Concertus Camerales). U ovim kompozicijama se kombinuju koncertantni elementi, sa formom svite i trio sonate. Vodeći instrument je često oboa, poprečna flauta ili violina, dok je u pratnji violina, viola ili violončelo. Treba primetiti relativno ranu upotrebu poprečne flaute koja je u to doba bila još uvek nov instrument. Na početku svakog koncerta se nalazi spori uvodni stav, za kojim sledi pokrenuti alegro, dok se na mestu poslednjeg često nalazi stav plesnog karaktera.

Urednica Ksenija Stevanović