Betoven i javni koncert – Dela Jozefa Hajdna i Ludviga van Betovena

U toku jula možete pratiti četvrti tematski ciklus na Trećem programu Radio Beograda koji pripremamo u sklopu obeležavanja jubileja Ludviga van Betovena, a u kojem ćemo opus ovog kompozitora sagledavati u kontekstu kulture javnog koncerta.

Betovenova karijera u velikoj meri koincidira sa formiranjem javnog koncerta kakvog danas poznajemo. Nakon pionirskih poduhvata tokom 18. veka, poput pariskih Duhovnih koncerata i Bahovih i Abelovih pretplatnih koncerata u Londonu, početkom 19. veka osnovane su institucije poput londonskog Filharmonijskog društva i bečkog Društva prijatelja muzike, koje su okupljale muzičare i koje su organizaciju javnih koncerata imale kao svoj osnovni cilj delovanja. Međutim, na početku Betovenove karijere javni koncerti su u Beču i dalje bili retkost i održavali su se neredovno. Osnovni format bio je takozvani „dobrotvorni koncert", ili „akademija", koji su najčešće organizovali sami kompozitori, kako bi prikupili potrebna finansijska sredstva. Isto kao što su akademije bile prilika za kompozitore da izađu iz okoštalih sistema finansiranja i zarade od slobodne prodaje ulaznica, tako su bile i prostor za određene muzičke žanrove, poput simfonije, da se otrgnu iz sistema aristokratskih mecenstava i da se neposredno obrate široj publici.

Prvi dobrotvorni koncert na kome je Betoven predstavio svoja dela održan je u martu 1795. godine i to u organizaciji njegovog učitelja Jozefa Hajdna, koji se upravo vratio iz Londona, gde su premijerno bile izvedene njegove najnovije simfonije. Ovaj koncert, na kojem je Betoven nastupio kao pijanista i kompozitor koncerta za klavir i orkestar, pre svega je bio prilika za bečku publiku da se upozna sa Hajdnovim „londonskim" simfonijskim opusom. Orkestarski „dobrotvorni" koncerti imali su žanrovski izraženo raznovrsnu strukturu: pored simfonija i solističkih koncerata, kompozitori su bili radi da publici predstave odlomke iz svojih prestižnih vokalno-instrumentalnih dela, ali i raznovrsne virtuozne kompozicije, dok retkost nisu bile ni operske scene. Tako su na programu Hajdnove i Betovenove akademije iz 1795. godine bili odlomci iz Hajdnovog oratorijuma Stvaranje sveta.

Kada je Betoven, 1808. godine priredio opsežnu akademiju svojih dela, centralno mesto zauzele su javne praizvedbe dveju njegovih simfonija - pete i šeste - kao i Četvrtog klavirskog koncerta. Ipak, akademija je obuhvatala i vokalno-instrumentalna dela: pored Glorije iz Mise u Ce-duru, Betoven je program upotpunio koncertnom dramskom scenom „Ah perfido", pisanom u modernom operskom stilu. Betoven je akademiju zaokružio izvodeći virtuoznu improvizaciju na klaviru, na koju se direktno nadovezuje Horska fantazija, vokalno-instrumentalno delo za soliste, hor i orkestar, koje je napisao specijalno za ovaj događaj, kao svojevrsno veliko finale čitavog koncerta, koje je ujedno angažovalo sve izvođače ovog četvoročasovnog muzičkog događaja. Tekst pripisan vokalnim deonicama govori o snazi muzike i uzvišenom uticaju koji ima na čoveka i može se tumačiti kao svojevrsni programski tekst čitave akademije. Ovo je, usled Betovenovih problema sa sluhom, bio poslednji put da je javno nastupao kao pijanista.

Autor Srđan Atanasovski
Urednice Ksenija Stevanović i Sanja Kunjadić