Majstori baroka

Slušaćete dve serenade Alesandra Skarlatija u izvođenju ansambla La Rizonanca pod upravom Fabija Boniconija.

Žanr serenade neki poznavaoci barokne muzike svrstavaju u formu dramske kantate, dok je prema drugima vezana za oratorijum više nego što to na prvi pogled izgleda. Serenade su dugog trajanja, najčešće imaju dva dela poput oratorijuma, poseduju dramski predložak i namenjene su javnom ili polujavnom izvođenju na otvorenom. To je mogao biti vrt privatne palate ili koncert na gradskom trgu. 

Dve Skarlatijeve serenade – Utišajte se, uzdasi, utišajte se i Muze Uranija i Klio slave lepotu Filide – nastale su 1706. godine za princa Frančeska Mariju Ruspolija, zaštitnika mladog Hendla, koji je tih godina, takođe, boravio u Rimu. Serenade Alesandra Skarlatija kao i pojedina njegova operska ostvarenja izvršile su veliki uticaj na Hendla koji je kompozitorski tek stasavao. 

Skarlati je je bio jedan od najznačajnijih italijanskih kompozitora koji su stvarali na prelazu 17. u 18. vek, i smatra se osnivačem takozvane „napolitanske škole”. Prevashodno je poznat kao tvorac duhovne muzike, vokalnih i operskih dela, dok je njegovo instrumentalno stvaralaštvo malobrojno, nedovoljno istraženo, i u poređenju sa vokalnim opusom nepovoljnije ocenjeno. Kao kompozitor kantata Alesandro Skarlati je bio neprikosnoven. Danas je poznato oko 600 dela ovog žanra koja su mu sa sigurnošću pripisana dok za još stotinu postoji dilema, čime je zaslužio mesto najplodnijeg stvaraoca kantata u istoriji zapadne muzike. 

I serenade koje ćete večeras slušati pokazuju rafinirani stil koji je Alesandro Skarlati izbrusio u svojim kantatama baziranim na tekstovima koji se pozivaju na mitološki, lirski i ljubavni predložak. Obe su napisane za tri glasa i ansambl i posvećne su Filidi i njenoj izuzetnoj lepoti. Zanimljivo je da ova dela možemo posmtrati kao diptih jer prva prati san lepe Filide do buđenja, a druga započinje divljenjem koje Sunce i muze upućuju devojci i završava pozivom da lepotica padne ponovo u san sa smenom noći i dana. 

Urednica Ksenija Stevanović