Stvaralaštvo Fridriha Vita

Simfonija u A-duru Fridriha Vita, koja se ubraja u njegova rana dela,(nastala oko 1790), koncipirana je kao četvorostavačna, sa menuetom na mestu drugog stava. Srazmerno skromnu, konzervativnu insturmentaciju, nadoknađuje Vitova bogata melodijska invencija i koloristički orkestracioni postupci, a pažnju posebno privlači andante na mestu trećeg stava, pisan u obliku teme sa varijaicama, zasićen solističkim nastupima pojedinih instrumenata.

Klavirski kvintet u Es-duru, opus 5, ubraja se među najambiciozija ostvarenja Fridriha Vita na polju kamerne muzike. Reč je o četvorostavačnom delu, sa menuetom na mestu trećeg stava, u kome centralno mesto zauzima ekstenzivni sonatni alegro kao prvi stav, a posebno pleni pažljivo oblikovan i tembrovski raznovrstan muzički tok laganog stava, u tempu andante kantabile, u kome prepoznajemo uticaje operskog muzičkog izraza. Vitov Kvintet u Es-duru može se izvoditi uz učešće bilo gudačkog, bilo duvačkog kvarteta.

Nemački kompozitor Franc Danci, sedam godina stariji od Vita, zauzima važno mesto u razvoju muzike za duvačke insturmente. U njegovom opusu kamerne muzike, centralno mesto pripada duvačkom kvintetu, ali je pored toga eksperimentisao i sa formom klavirskog kvinteta sa duvačkim instumentima. Čućete Dancijev trostavačni Kvintet u De-duru, opus 54, u kome je kompozitor umesto konvencionalne horne, ansamblu pridružio flautu, dok je istovremeno veću težinu dao samoj deonici klavira, koja je na momente izraženo virtuozna. U poslednjem stavu kombinuju se forma ronda i teme sa varijacijama na iznenađujuće slobodan način, uz upotrebu folklorne melodike.

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić