Svetske muzičke pozornice

Tri komada za orkestar Hans Abrahamsen je komponovao 2017. godine, po porudžbini Berlinske filharmonije i posvetio ih Sajmonu Retlu. Kako ističu kritičari, muzika ovog danskog kompozitora je izrazito poetična i ima snažnu vizuelnu izražajnost: „ono što čujete su slike, dok je, u suštini, muzika već u njima", naglasio je jednom prilikom Abrahamsen.

Delo predstavljaja kompozitorovu re-interpretaciju tri odlomka iz njegovog ciklusa Deset studija za solo klavir, koje je pisao u periodu od 1984. do 1998. godine i u kojima istražuje „dušu klavira" povezujući elemente preuzete iz različitih „muzika": romantizma, afro-američke polularne muzike i impresionizma Debisija i Ravela. U prvom komadu iz ciklusa Tri komada za orkestar, nazvanom Sa nemirnim i bolnim izrazom, prisutan je uticaj američkog bugi-vugija iz 1920-tih godina, dok se drugi komad - Mirnim pokretom - izvodi u visokom registru, u kojem glokenšpil, čelesta i pikolo flaute stvaraju, prema kompozitorovim rečima, „posebnu atmosferu naivnog i nevinog". U zaključnom komadu nazvanom Težak, Abrahamsen posebnu pažnju usmerava na deonice basa.

© Madame d'Ora

Violinski koncert u De duru, opus 25 Eriha Korngolda je prvo delo kojim se kompozitor 1945. godine simbolično vratio u koncertne dvorane. Naime, Korngold, jedan od pionira holivudske filmske muzike, zarekao se da do završetka drugog svetskog rata neće ništa komponovati osim partitura za film. Delo je posvetio Almi Maler, udovici svog mentora Gustava Malera, a ono je sa velikim uspehom premijerno izvedeno 15. februara 1947. godine kada je solističku deonicu svirao Jaša Hajfec uz pratnju Simfonijskog orkestra iz Sent Luisa pod upravom Vladimira Glošmana.

Emisiju uređuje Irina Maksimović Šašić.