Уметници и пандемија

Уметност је вредност по себи и доприноси формирању културног идентитета једне земље. Свака грана уметности има своје творце, а све њих повезује незавидна позиција у друштву. Пошто је прошло време мецена са добрим укусом, а данашњи спонзори инвестирају углавном у најгори шунд, положај уметника у Србији није нимало лак.

Као свака криза, пандемија корона вируса је показала и нашој јавности приближила ситуацију у којој се самостални уметници налазе већ деценијама. Самостални уметници у марту нису били укључени у пакет мера бесповратне помоћи Владе Републике Србије, нису добили помоћ за јун, јул, август.

Многи уметници имају дуговања од неколико хиљада евра која нису настала њиховом кривицом. Уметник са дугом или неуплаћеним доприносима не може да се лечи, он и чланови његове породице осигурани на његово име не могу да овере здравствене књижице. Са овим проблемима се самостални уметници суочавају протеклих петнаест година.

У Републици Србији данас има близу 2.500 самосталних уметника којима репрезентативна уметничка удружења (16) утврђују самостални статус као поверени посао. Значајан део уметничке сцене у Србији чине људи који немају статус самосталних уметника, нити су хонорарно ангажовани у институцијама. Самостални уметник живи у егзистенцијалној несигурности. Нема сталне приходе. Зарађује од посла до посла и од ангажмана до ангажмана. Углавном је слабо или веома слабо плаћен.

Како створити услове за достојанствен рад и на том раду засновану егзистенцију самосталних уметника? Шта синдикат и уметничка удружења могу да учине у веома неповољним околностима за културу? Говоре: Ана Станић, поп рок певачица и композиторка и ликовна уметница Светлана Деранић.

Аутор: Душанка Петровић