Бранко Џиновић

Мастер студије завршио је на Универзитету „Антон Брукнер" у Линцу, а 2017. године докторирао је на Универзитету у Торонту, у класи професора Џозефа Мацерола, и тако постао први хармоникаш из Србије који је завршио докторске извођачке студије хармонике. Научни део рада подразумевао је истраживање начина на које су дијалози између Софије Губајдулине, једне од најзначајнијих савремених композиторки, и познатих извођача на хармоници информисали креацију и интерпретацију њених дела.
Џиновић је сарађивао са бројним еминентним педагозима (Т. Анцелоти, Б. Ленко, Ф. Липс и др). Поред бројних премијерних извођења дела младих канадских аутора, сарађивао је са композиторима као што су Пер Нергор, Салваторе Шарино, Филип Леру и Ана Соколовић. Наступао је са значајним именима импровизоване музике (Миа Забелка, Јоханес Фриш, Саинко Намчилак и Тишон Сори), са угледним канадским ансамблима: „The Array Ensemble", „New Music Concerts", „The National Ballet of Canada", као и са Интернационалним ансамблом за савремену музику из Њујорка (ICE).
Бранко Џиновић се остварио и као аутор примењене музике за кратке филмове „Тата моргана" Синише Видовића и „Татин понос" Динка Драгановића.
Музички критичари наводе да његово извођење карактеришу рафинирано владање инструментом, одлична техника и изузетни слух за звучни колорит композиција.
У овонедељној Позитивној треми Џиновић говори и о својој новој љубави ‒ бандонеону.

Аутор емисије: Ана Ћирица