субота, 13. авг 2022, 20:02
Oперa „Ђаволи Лудана” Кшиштофа Пендерецког
Репродуковаћемо снимак опере „Ђаволи Лудана” Кшиштофа Пендерецког, забележен на представи одржаној 27. јуна ове године у оквиру оперског фестивала у Минхену. Певачку поделу предводила је литванска сопранисткиња Аушрине Стундите, а хором и оркестром Баварске државне опере дириговао је Владимир Јуровски. Овом приликом представљена је ревидирана верзија „Ђавола Лудана” коју је приредио сам композитор 2012. године.
Либрето ове трочине опере заснован је на драматизацији Џона Витинга истоименог романа Олдуса Хакслија. Ово је прва и најпопуларнија опера Пендерецког, настала по поруџбини Хамбуршке опере 1969. године, а до сада је приређено неколико нових продукција у Европи и Сједињеним Америчким Државама. Тематика овог дела није само инспирисала Хакслија и Витинга, већ је на основу ње настао и филм Ђаволи Кена Расела. Својим отвореним истраживањем пожуде, богохуљења, егзорцизма и верских прогона, вешто се уклопила у склоности Пендерецког ка живописним музичким и драмским екстремима.
Како и сам назив указује, опера Ђаволи Лудана прати причу из четврте деценије 18. века о масовној запоседнутости у граду Лудан, у Француској. Међутим, уместо наратива о овим историјским догађајима, радња опере је у суштини усмерена на приказ сукоба између централне и локалне власти, пружајући политичко тумачење којим се осуђује безакоње које су починиле тоталитарне власти и државе средином 20. века. У складу са тим, сам садржај опере треба посматрати као алегоријски, пре него историјски.
Главна радња заснована је на савременим списима о суђењу оцу Грандијеу 1634, који је био оптужен да је опчинио монахиње манастира Свете Урсуле, првенствено њихову игуманију, Жан. Подзаплет ове опере прати Грандијеово противљење краљевском наређењу да се сруше зидине Лудана, што додатно доприноси Грандијеовој изолацији и паду.
Ауторка Јелена Дамјановић
Коментари