Сретен Петровић: Шелингова темељна мисао и ’меке форме’

Студијом „Шелингова темељна мисао и меке форме" написаном за седмични циклус „Естетичке студије" (који је емитован од 14. до 18. јула 2014. године), Сретен Петровић се вратио проучавању и тумачењу дела значајног и утицајног немачког филозофа Фридриха Вилхелма Шелинга, коме се посветио још опредељењем за израду докторске дисертације о валоризовању Шелинговог стваралаштва, иначе давно одбрањене пред сарајевским професорима Иваном Фохтом, Миланом Дамњановићем и Абдулахом Шарчевићем.

У овој студији Сретен Петровић је представио своје нове увиде у вишегодишње вехементно промишљање и филозофско писање Шелинга, коме је знатну пажњу посветио и филозоф Карл Јасперс. Аутор је текст поделио на пет поглавља: „Смисао Шелинговог обрта", „Филозоф и његова темељна мисао", „Романтички занос и мисија уметности", „Уметност, природа и чулност" и „Очување јединства филозофије, упркос свему".

„Да ли се Шелингов мисаони развој после 1804. године и најизвесније 1801. године, када се појавио његов важан спис О суштини људске слободе може сматрати почетком Шелинговог филозофског прелома?" пита Петровић на почетку своје студије да би у каснијим поглављима, говорећи о филозофској темељној мисли, записао: „Колико ми је познато, а у интерпретацији Шелингове филозофије, досада се није изричито указивало на чињеницу да у овом мишљењу наилазимо, заиста, на једну јединствену тежњу, на лајт мотив изречен у виду систематске одбране, како сам их назвао, такозваних 'меких форми' духа, у којима се, у тим меким формама, не само симболички већ и стварно, а и целовито у њима оваплоћује, односно станује управо Шелингова 'темељна мисао'. У томе духу а у корелацији са другим правцима мишљења, могло би се установити, на пример, како је код Хегела на делу такозвана 'јака мисао', 'робустан облик или форма' Духа, у којој се Логос најпрегнантније изражава..."

Такође, наш естетичар је у овој студији указао и на питање "Зашто је уопште Нешто а не Ништа?", које је кореспондентно са двема елитним формама - са митологијом и уметношћу.

Текст је прочитао аутор, Сретен Петровић.