Читај ми!

Молијер и музика

Вечерашњом емисијом започињемо циклус којим ћемо овог маја обележити 400. годишњицу рођења славног Жан-Батиста Поклена, француског комедиографа и глумца, познатог под псеудонимом који је сам себи дао – Молијер, осветљавајући утицај његових дела на музику.

У првој емисији представићемо композиције Жан-Батиста Лилија и Рихарда Штрауса инспирисанe Молијеровим комадом Грађанин племић, који је написао на захтев француског краља Луја XIV. Ово дело чија се радња одвија у кући господина Журдена припада жанру који је био популаран у XVII веку – комедији балету – и који заузима посебно место у Молијером опусу. Иначе, основна карактеристка овог жанра, како подсећа театролог Иван Меденица, „налази се у томе што су радњу прекидали краћи балетски дивертисмани; њихова улога била је превасходно декоративна и они су, као такви, задовољавали укус аристократије која је била наклоњена лежерној, необавезној и спектакуларној забави".

Грађанин племић је јединствен због карактеризације ликова, етичких контраста и неочекиваних обрта: у њему Молијер на вешт начин повезује друштвену критику и раскошну машту. У овој комедији карактера он исмева моралне особине и тежње појединца да по сваку цену буде оно што није кроз бритке дијалоге и необичан расплет. Протагониста, господин Журден, покушава на све начине помоћу новца да постане племић: унајмљује професоре музике, игре, мачевања, филозофије, као и кројаче да му сашију одела каква носе племићи. Дружи се са сиромашним племићем Дорантом који га злоупотребљава тако што позајмљује од њега новац да би освојио срце племените удовице Доримене, а све обећавајући да ће Журдена представити Доримени, а потом и краљу. Заплет се у комедији релативно касно појављује, тек кад Журден, заљубљен у Доримену, науми да је, поред сопствене жене испроси, затим да постане турски племић и да напокон своју ћерку уда за турског принца. У томе га спречавају здрав разум његове жене, служавке и млади ћеркин удварач Клеонт.

Ово дело је премијерно извела Молијерова позоришна трупа 14. октобра 1670. године на двору Луја XIV, док је музику компоновао Жан-Батист Лили, са којим је Молијер блиско сарађивао. Лилијева музика за комад одражава утицаје Оријента, посебно уочљиве у елементима музике Отоманског царства, што представља одраз тада појачаних веза између француског и турског двора. Други део емисије испуниће оркестарска свита Грађанин племић, опус 60 Рихарда Штрауса, која је настала из музике за истоимену позоришну представу Хуга фон Хофманстала, а писана је у периоду од 1911. до 1917. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се