XX век

Аутор чије је стваралаштво постало отеловљење „америчког звука", са снажним евокацијама непрегледних пространстава новог континента, коришћењем идиома популарне музике и пријемчивог стила, стварао је током највећег дела прошлог века. Рођен 1900. године у Њујорку, музику је почео да учи са Рубином Голдмарком, али се потом сели у Париз и три године студира код Нађе Буланже, која ће снажно утицати на будући развој његовог стила. По повратку у Сједињене Америчке Државе, зближио се са Сержом Кусевицким, који ће бити један од највећих промотера Коплендове музике. У исто време, Копленд је почео све ћешће да у своја дела инкорпорира елементе џеза и популарне музике, што се подударило са годинама након „Велике депресије" које су наметнуле потребу за музиком која је пријемчива и лако разумљива. Тих година настаје више његових остварења намењених позоришту, филму или радијским емисијама у којима је Копленд спојио утилитарни карактер дела са њиховом уметничком сврсисходношћу. Тридесетих година, овај аутор долази у контакт са мексичким композитором Карлосом Чавезом и мексичком културом те убрзо настаје једно од његових најпознатијих остварења, композиција Ел Салон Мексико. Амерички запад, природа и пространства његове домовине биће тема која ће се изнова понављати и у Коплендовим другим успешним делима из тог периода, као што су балет Били д Кид или Други ураган, те читавог низа остварења током најплодније деценије његове стваралаштва, четрдесетих година прошлог века. Тада настају балет Родео, Апалачка свита, Линколнов портрет, те својеврсна америчка патриотска химна, Фанфаре за обичног човека. Након завршетка Другог светског рата, Копленд се враћа у Европу и долази у контакт са авангардним композиторима попут Пјера Булеза и серијалном техником Арнолда Шенберга, коју прихвата и прилагођава сопственом музичком језику, користећи дванаестонски низ као извор мелодија и хармонија, а мање као композициони принцип у делима као што су Клавирски квартет и Клавирска фантазија, као и оркстарска дела Конотације и Инскејп.

Педесетих година, због свог отвореног левичарског политичког опредељења, Копленд долази под лупу америчких власти и бива испитиван током озлоглашених јавних саслушања сенатора Мекартија, на запрепашћење музичке јавности која је у стваралаштву овог композитора препознала несумњив патриотизам и промоцију вредности демократије и слободе мишљења.

Шездесетих година Копленд почиње све интензивније да се бави дириговањем, не кријући да му је инспирација за писање нових дела пресушила. Његова последња дела потичу из прве половине седамдесетих година, а осамдесетих му здравље постаје већ озбиљно нарушено напредовањем Алцхајмерове болести, од чијих последица умире 1990. године.

У опусу овог аутора остало је сачувано око 100 дела у различитим жанровима; његове оркестарске композиције постале су стандардни део америчког репертоара, оваплоћујући карактеристични дух испуњен оптимизмом, емоционалном непосредношћу и мелодијском пријемчивошћу.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић