Стваралаштво Јохана Баптиста Крамера

Крамерова последња соната за клавир, опус 74 у Еф-дуру, објављена је 1827. године. За разлику од сонате коју је још 1812. године сам Крамер насловио као Последња, са намером да то буде његова завршна реч у овом жанру, Соната у Еф-дуру посвећена Крамеровом савременику, лондонском композитору и оргуљашу Томасу Атвуду, представља непретенциозно троставачно дело, јасне и сажете форме. Из истог стваралачког периода потиче још једно Крамерово дело за клавир - Интродукција и енглеска арија опус 64. Изузев одређених педагошких дела и минијатура, Крамер је од краја двадесетих година 19. века престао да компонује, а 1835. уприличио је свечани концерт којим се званично повукао из јавног живота. Наредних десет година искористио је да посети Минхен, Беч, а пре свега Париз, не би ли се у својим седамдесетим годинама вратио у Лондон, где ће остати све до смрти, 1858. године.

Крамеровог савременика, петнаест година млађег немачког композитора Карла Марију Вебера, данас пре свега познајемо као аутора опера. Веберова каријера, као и његово образовање, били су, међутим, иницијално уско везани за клавир и позив пијанисте-виртуоза, којим је по први пут завредио чувење међу љубитељима музике широм Европе. Његове сонате за клавир, иако писане за салон, односно кућно музицирање, захтевају одлично владање пијанистичком техником, а посебно су идиосинкратични захтеви за брзим покретима руке, акордима широког слога у левој руци, као и за комбиновањем различитих артикулација у левој и десној руци. Последња, четврта Веберова Сонату за клавир опус 70 у е-молу, објављена је у Берлину, 1822. године. Овим четвороставачним делом доминира први став, у темпу модерато, те смењивање драматских и медитативних сегмената, док виртуозитет бриљантног стила најнепосредније долази до изражаја у менуету на месту другог и у финалном ставу prestissimo. Веберово рано дело за клавир, Тема са варијацијама у Еф-дуру опус 9, из 1808. године, такође илуструје тенденцију овог композитора за проширивањем сонорности инструмента. 

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић