Светске музичке позорнице

Најпре слушамо свиту из Јаначекове трочине опере Лукава лија, која је премијерно изведена 6. новембра 1924. године. Композитор је дело писао по сопственом либрету, начинивши од њега оперску студију људских карактера, а на основу приче Пустоловине лисице Рудолфа Тјеснохлидека, која је први пут објављена у Лидовим новинама, где је Тјеснохлидек био уредник. Овај текст је био илустрован и цртежима дивљих животиња Станислава Лолека.

Након тога следи Виолински концерт Тошија Хосокаве, у којем ћемо као солисткињу слушати младу немачку виолинисткињу Веронику Еберле, која музицира на Страдиваријевој виолини Ауреа из 1715. године. Иначе, овај концерт, са поднасловом Постање, Тошио Хосокава је писао по поруџбини неколико ансамбала - Државне филхармоније из Хамбурга, Прашког симфонијског оркестра, Синфонијете из Хонгконга, Симфонијског оркестра из Хирошиме и Симфонијског оркестра Јапанског радија из Токија, а дело је премијерно изведено онлајн 19. маја ове године у оквиру Музичког фестивала у Хамбургу. Том приликом Државном филхармонијом из Хамбурга дириговао је Кент Нагано, а солистичку деоницу је свирала Вероника Еберле, којој је композитор и посветио овај концерт, као поклон за рођење детета. Симболично, Хосокава је у овом остварењу солисту поставио у улогу људског бића, док је оркестар замишљен као природа и читав универзум који човека окружује.

Концерт је заокружен Лирском симфонијом Александра Землинског, једним од најзначајнијих остварења у читавом опусу овог аустријског композитора, коме смо ове године обележили 150. годишњицу рођења. Рад на партитури Лирске симфоније Землински је окончао 1923. године. Дело је инспирисано Малеровом Песмом о Земљи и Шенберговом кантатом Песме града Гуреа, док је као тексуталан предложак композитор употребио стихове из збирке Градинар бенгалског песника Рабиндраната Тагора, представивши их у форми дијалога између принца – баритона и заљубљене девојке – сопрана.

Уредница Ирина Максимовић Шашић