Мајстори барока – Карлo Тесарини

Иако је рођен пре 1700. године, најранији записи о овом италијанском композитору датирају тек из 1720. када је идентификован као виолиниста у оркестру Светог Марка у Венецији. Сматра се да је учио од Арканђела Корелија, а касније и Антонија Вивалдија, чији се утицаји могу уочити у његовом музичком језику. Своје прво музичко ангажовање Карло Тесарини је добио при цркви Santa Maria dei Derelitti у Венецији где је остао до 1731, када добија намештење као виолиниста у катедрали у Урбину и тамо остаје до 1743. године. Након тога, Тесарини је радио на турнејама као виолиниста на релацијама Париз-Лондон, да би се од педесетих година 18. века вратио на своју позицију у катедрали у Урбину. О његовим ангажовањима након тих година нема много података, а претпоставља се да је умро у Холандији.

Тесарини је своју музику објавио први пут 1729, и све до 1765. године је објавио око двадесет опуса. Био је изузетно плодан аутор, компонујући искључиво инструменталну музику, и иза себе оставио преко 70 симфонија, 90 концерата и око 140 дела за камерне саставе. Као његово најзначајније остварење издваја се приручник Музичка граматика. Учење свирања виолине на брз и лак начин из 1741. године, која је објављена на три језика. Иако не постоје забележени записи о Тесаринијевом умећу свирања на виолини, судећи према подацима о његовим турнејама и имајући у виду висок степен виртуозности његових композиција намењених соло виолини, данас се сматра да је био веома успешан виолиниста.

Ауторка: Саша Тошковић