Светске музичке позорнице

Најпре ћемо чути Даулендову композицију за соло виолу If My Complaints Could Passions Move, (Ако би моја незадовољства могла да покрену страсти) коју ће свирати Лоренс Пауер. Након тога следи и Бритново остварење Лакриме, опус 48, са поднасловом Рефлексије на Даулендову песму, из 1950. године. Ових десет варијација Бритн је писао управо на Даулендову композицију, за угледног шкотског виолисту Вилијама Примроуза, члана Лондонског гудачког квартета. Примроуз је био један од највећих виртуоза свог доба, што потврђују и његове транскрипције Паганинијевих дела. Иначе, у овом Бритновом делу окретна, сеновита и, на моменте, сабласна деоница виоле на различите начине дочарава тугу: од мирног и пригушеног тона до узнемиреног, док, како истичу критичари „ужурбана деоница клавира лута око жустре виоле као да је постепено потчињава".

Након тога следи премијерно извођење Пет валцера које је Рајан Виглсворт компоновао у марту, током прошлогодишњег локдауна у Лондону и које је посветио свом сину. Према његовим речима „Када имате велику радост као што је то био случај у јануару када ми се родио син, а услед пандемије се све дневне, радне рутине промене, потребно је да своју пажњу преусмерите и да балансирате између најважнијих животних улога – оца и професионалног рада, који се, прилично успорио... Поново сам се вратио клавиру и уживао у компоновању... била је то моја дневна игра, а не рад у којем је потребно испоштовати рокове”, речи су Рајана Виглсворта. Валцере је композитор почео да пише инспирисан именима свог сина – Рафаел Томас Питер – а када је договорен наступ са Лоренсом Пауером, и по поруџбини Вигомор хола, дошао је на идеју да их аранжира за виолу и клавир.

Последња тачка на концерту била је Соната у еф молу за кларинет и клавир, опус 120/1 Јоханеса Брамса, у аранжману за виолу и клавир. Прву и другу сонату из овог опуса славни немачки романтичар компоновао је 1894. године и посветио их виртуозном немачком кларинетисти Рихарду Милфелду, који је, иначе, био инспирација и Густаву Јенеру, Брамсовом ученику.

Сонате за кларинет из опуса 120 припадају касној композиторовој стваралачкој фази, у којој је открио лепоту звука и тонских боја кларинета. Ова, последња камерна остварења из Брамсовог опуса, сматрају се ремек-делима за кларинет, а композитор је начинио аранжмане за виолу и клавир.

Уредница Ирина Максимовић Шашић