Композитор месеца – Малколм Арнолд

Рођен 1921. године у Нортхемптону, Арнолд је веома рано почео да показује таленат за музику. Након што је похађао приватне часове композиције, са шеснаест година добио је стипендију Краљевског колеџа за музику, где је студирао трубу код Ернеста Хола и композицију код Патрика Хедлија и Гордона Џејкоба. Осипање чланства које је захватило професионалне оркестре током Другог светског рата, омогућило је Арнолду да буде редовно ангажован у више различитих ансамбала пре свршених студија, а временом је постао познат као врсни трубач. Свирао је са Лондонском филхармонијом 1941. и 1942. године, а после две године проведене у рату које је окончао тако што је себи намерно пуцао у ногу, једну сезону свирао је са Симфонијским оркестром Би-Би-Сија и потом се вратио у Лондонску филхармонију 1946. године. Међутим, освајањем Менделсонове стипендије 1948. потпуно је променио свој живот и усмерио га ка грађењу композиторске каријере. Наредних двадесет година провео је бавећи се искључиво компоновањем, пишући филмску музику, симфоније, концерте, композиције за дувачке инструменте и дела за аматере и децу. Од примењене музике одустао је крајем седамдесетих година 20. века, кад је започела његова готово двадесетогодишња борба са алкохолизмом и менталном болешћу. Добитник је бројних награда и почасти, а 1993. награђен је титулом витеза. 

У средишту стваралачког опуса Малколма Арнолда налази се девет симфонија, које, компоноване у једнаким временским размацима, заправо представљају одређене стваралачке фазе - почетни период односно лондонске године, корнишки период од 1965. до 1972, пресељење у Ирску 1972, развој болести 1979. и повратак у родни Нортхемптон. 

Ауторка емисије Јелена Дамјановић