Читај ми!

Музика вива – Скривено благо

У трећој емисији посвећеној пројекту „Скривено благо” Интернационалног музичког савета и Рострума композитора чућете композиције ауторки које долазе из Чешке, Данске, Литваније, Португалије и Велике Британије – Соње Вече, Кирстине Линдеман, Руте Виткаускаите, Инес Бадало и Шарлот Бреј.

Како би се надоместио изостанак Рострума композитора у 2020. години, који је одложен због пандемијске ситуације, Интернационални музички савет је оформио ову компилацију, посвећену женском стваралаштву у домену савремене музике. Идеја је стасала након што су чланови Савета прегледали своју обимну архиву од 1955. године, када је Рострум композитора основан, до данас, и пронашли само 47 жена чија су дела ушла у категорије селектованих и препоручених. До 1990. године, што је занимљиво, овај број је био драстично мањи - само четири композиторке су биле присутне на листи рангираних композиција. У жељи да се исправи оваква ситуација, која у многим земљама и не одговара чињеничном стању, компилацијски пројекат Скривено благо је позвао чланице Рострума композитора да понуде репрезентативна дела својих ауторки како би се шира јавност упознала са узбудљивим женским стваралаштвом у протеклих 66 година.

Композиција Хиперкоцка чешке ауторке Соње Вече базирана је на проучавањима звучних илузија које је уметница спровела током докторских студија на Академији извођачких уметности у Прагу. Веча, рођена 1992. године, сматра се једним од најсвежијих гласова међу младим чешким композиторима. Студирала је клавир и композицију на Конзерваторијуму у Брну, а потом се усавршавала у Прагу, док је докторат завршила под менторством Славомира Хоржинка и Здењека Отченашека.

Дело Further and Back данске ауторке Кирстине Линдеман написано је у минималистичком кључу, уз коришћење технике фејзинга, ослањајући се на поетику Луја Андрисена и америчких аутора овог правца. Пред нама је отворено дело, у којем музичари користе графички запис и ослањају се на међусобну сарадњу с тим да композиција треба да се изводи најјачим интензитетом и снагом. Кирстине Линдеман иначе, после завршених студија у Хелсинкију, Амстердаму и Оденсеу, развија каријеру као композиторка и свирачица на блок флаути.

Инес Бадало рођена је 1989. године у пограничној области између Португалије и Шпаније, те је своју каријеру развијала у обе земље, комбинујући ове две традиције. Студирала је у Лисабону у класи Луиша Тинока, а дела су јој пре свега извођена на Иберијском полуострву. У емисији ћете чути њену композицију Ентропија која је победила на такмичењу за младе португласке композиторе које организује национална станица Антена 2 и Организација музичких аутора Португалије. Инес Бадало је уједино и прва и једина композиторка која је добила ову награду.

Концерт за виолончело и оркестар Падање у ватру цењене британске ауторке Шарлот Бреј (1982) настао је 2015. године, пошто су у ратним сукобима са Исламском државом Даеш у Сирији неповратно уништени остаци античког града Палмира. Шаролт Бреј је због тога кренула да проучава историју ове насеобине у сиријској пустињи, схвативши да иако је импулс дошао из непосредног разарања Палмире, сам садржај композиције је посвећен људском страдању и хуманитарној кризи која је захватила простор Блиског истока. Ипак, према речима ауторке сама композиција је потпуно апстрактно промишљање ове ситуације и људских сукоба, као и односа моћи, религије и хуманизма, те у том смислу не носи никакве конкретније програмске поруке.

Остварење за удараљке и оркестар Стадијум лутке (Chrysalis) написала је литванска ауторка Руте Виткаускаите. Музичка интересовање ове композиторке, рођене 1984. године, су разноврсна. Завршила је докторат из композиције на Краљевској академији за музику у Лондону, а такође је активна у оквиру експерименталних музичких група, као организаторка и кустоскиња манифестација посвећених савременој музици, као извођачица сопствене музике, а ангажована је и у оквиру образовних програма посвећених људима са деменцијом и слично. Виткаускаите је у свом опусу реализовала колаборативне, интердисциплинарне пројекте као и полижанровска дела.

Уредница Ксенија Стевановић