Читај ми!

Светске музичке позорнице

У другој емисији из циклуса Премијум концерти Еурорадија, које смо добили захваљујући међународној размени, слушаћете концерт који је одржан 30. септембра прошле године у Дворани филхармоније у Паризу, када су наступили Париски оркестар, диригент Паво Јерви и виолиниста Гил Шахам, а на програму била остварења Петра Чајковског, Скота Вилера, Клода Дебисија и Мориса Равела.

Виолински концерт у Де дуру, опус 35 Чајковски је писао 1878. године током боравка на Женевском језеру. Том приликом друштво му је правио виолиниста Јосиф Котек који је композитору давао савете за писање солистичког парта, а као плод њихове сарадње настао је управо овај концерт, једно од најзахтевнијих дела за виолину, које садржи обиље изазова за солисту: од виртуозних пасажа, распеваних мелодија до ритмички веома захтевних фрагмената. Дело је премијерно представљено публици у Бечу 4. децембра 1881. године када је оркестром управљао Ханс Рихтер, а солиста био Адолф Бродски, коме је композитор и посветио овај концерт. Као солисту у вечерашњој емисији слушаћемо Гила Шахама, једног од најзначајнијих савремених виолиниста.

Рођен 1971. у Урбали у америчкој држави Илиноис, Шахам је одрастао у Израелу где је похађао часове виолине код Семјуела Бернстајна на Академији за музику и игру у Јерусалиму. Приметивши његов изузетан таленат, Бернстајн га је препоручио водећим музичарима у Израелу, те је Шахам већ у деветој години музицирао са Ајзаком Штерном и Хенриком Шерингом, а након само две године наступао је и са Израелском филхармонијом под управом Зубина Мехте. Студије виолине је потом наставио на њујоршком Џулијарду, као и у Музичкој школи у Аспену, у класи Дороти Дилеј. Почетак међународне каријере Гила Шахама обележили су наступи са Лондонским симфонијским оркестром 1989. године, када је на месту солисте заменио Јицака Перлмана, а у сезонама које су уследиле наступао је у највећим музичким центрима Европе и Америке, са оркестрима попут Њујоршке филхармоније, Берлинских и Бечких филхармоничара, ансамблом Академије Свети Мартин у pољима и другим важним ансамблима.

Након тога следи композиција Isolation Rag Скота Вилера која је настала прошле године, у периоду када је Њујорк био под локдауном, а коју је амерички композитор писао за Гила Шахама. Како је и сам аутор једном приликом истакао: „Намеравао сам да ово дело буде за концертно извођење, међутим пандемија је учинила да оно први пут буде представљено онлајн... Инспирацију да напишем ову кратку и духовиту композицију добио сам на последњем живом концерту на којем сам био марта прошле године у Лос Анђелесу, када су наступали Гил Шахам и Акира Егучи, који су између осталих, свирали и моју Другу виолинску сонату названу Распевани Турчин, инспирисану истоименом књигом Ларија Вулфа из 2016. године. Након само недељу дана од њиховог наступа, цео Њујорк је био под кључем, нико нигде није ишао, нису се одржавали концерти... И док сам тако био 'заглављен' код куће радећи на неким другим поруџбинама, у свести ми се изненада јавила једна кратка мелодија, вероватно инсписисана композицијом Graceful Ghost Вилијема Болкома, а коју су одсвирали, на бис, Шахам и Егучи на поменутом концерту. Назвао сам је Isolation Rag, а у партитуру сам, између осталог, додао и неколико кратких цитата из Виолинских концерата Феликса Менделсона и Јоханеса Брамса. Као резултат настао је горко-слатки портрет соло виолинисте који у стану свира сам за себе свира, и којем недостаје његов оркестар", речи су америчког композитора Скота Вилера.

У наставку ћемо слушати како чланови Париског оркестра и диригент Паво Јерви интерпретирају три симфонијске скице назване Море Клода Дебисија. Партитуру је овај француски импресиониста обликовао од 1903. до 1905. године, а дело се данас сматра једним од његових најзначајнијих остварења.

Последњи сегмент емисије испуниће друга свита из балета Дафнис и Клое Мориса Равела. Иначе, овај балет Равел је 1909. првобитно писао као кореографску симфонију у једном чину и три сцене, у сарадњи са Сергејем Дјагиљевим, кореографом Михајлом Фокином, сценографом Леоном Бакистом и балетским уметницима Вацлавом Нижинским и Тамаром Карсавином. Балет је премијено изведен на сцени позоришта Шатле у Паризу 1912. године. Међутим, мали одзив публике на премијери учинио је да дело буде скинуто са репертоара, иако је, према речима Игора Стравинског, у питању једна од најлепших партитура француске музике. Неколико година касније дело је наишло на изузетан пријем, те је Равел Дафнис и Клое преобликовао у дбе свите које и данас спадају међу популарне композиције оркестарског репертоара.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво