Читај ми!

Музеј звука – Ране мисе Жоскена де Преа

У четвртој емисији посвећеној обележавању 500. годишњице од смрти Жоскена де Преа, слушаћете два мисна циклуса овог франко-фламанског ренесансног мајстора. Представићемо два рана дела, према мишљењу музиколога посвећених истраживању Жоскенове заоставштине, можда и најранија мисна циклуса у његовом опусу.

Миса Бискајска девојка име је добила по истоименоj шансони са француским и баскијским текстом, на којој је заснована. Наиме, у шансони је опеван разговор између заљубљеног француског младића и младе Баскијке, чији је „проблем у комуникацији” потцртан необичним хармонским обртима и модулацијама. За ову мису се претпоставља да је најстарија у опусу Жоскена де Преа и да је написана између 1473. и 1475. године, у периоду пре него што је ступио у службу Војводе од Анжуа. Иако неки истраживачи и даље сматрају упитним ауторство овог дела, већина се слаже да је у питању рано остварење великог мајстора, у којем он истражује различите стилове и композициона решења. Отуда ово дело поседује сасвим необичне карактеристике, попут понављања комплетне музике става Кирије, на месту завршног става Ангус Деи, затим несвакидашње дугачког Креда, ретко коришћених дисонанци и њихових разрешења, уз употребу меандрирајућих хармонских прогресија, које би, према мишљењу истраживача, требало да осликају донекле конфузну комуникацију између двоје протагониста из шансоне на којој је миса заснована. Саму тему шансоне Жоскен де Пре третира прилично слободно, те се она појављује у свим гласовима, али у различитом обиму.

У емисији ћете чути и најкраћу мису овог аутора – О другој љубави. Ова миса-бревис је такође из ране стваралачке фазе композитора, а заснована је на ронду чији је аутор био Де Преов учитељ, Јоханес Окегем. Оно што је у њој упадљиво јесу иновативни имитациони поступци које композитор користи, док је екстензивна употреба технике кантус фирмуса у свим гласовима, многе научнике уверила да је у питању рани облик онога што ће се касније звати „техником пародирања”. Још једна необична одлика овог дела јесте појава мотета Tu solus qui facis mirabilia (Само ти који правиш чуда) на месту става Бенедиктус, што је јединствен случај у опусу аутора. Истраживачи овај поступак објашњавају утицајем амброзијанске литургијске праксе којој је Жоскен де Пре био изложен током вишегодишњег боравка у Милану.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић