четвртак, 23.10.2025, 22:35 -> 15:18

Имагинарна едиција

Сандер Гилман: Ниче, Бизе и Вагнер (2)

У другом делу седмичног циклуса Имагинарна едиција, до петка, 24. октобра, можете слушати текст „Ниче, Бизе и Вагнер: Болест, здравље и раса у XIX веку”, чији је аутор амерички историчар Сандер Гилман.

У XIX веку, пише Гилман, није било оштрије критике уметности од тога да се она назове „болесном” и „дегенерисаном”, или, с друге стране, „здравом” и „регенеративном”. Један тренутак у историји рецепције Вагнерове оперске музике савршено одражава ту поделу на „здраву” и „болесну уметност”, а то је тренутак када се један од његових главних интелектуалних поклоника, филозоф Фридрих Ниче у своме спису Случај Вагнер (1888), окреће од њега и покушава да пронађе „здраву” алтернативу. „Вагнерова уметност је болесна”, пише Ниче у своме спису Случај Вагнер (1888), „Вагнер је неуроза”. Вагнер, дакле, у одређеном тренутку за Ничеа постаје болест, или барем симптом болести, а Сандер Гилман у ово чланку покушава да одговори на питање шта се то догодило у Ничеовој свести између 1877. и 1888. године што га је натерало да Вагнерову музику сматра болесном и да Бизеову оперу Кармен истакне као лек за болест „немачке нервозе”?

Овај чланак изворно је објављен у часопису The Opera Quarterly 2007. године.

Превод с енглеског: Миљана Будимски
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић