Ђорђо Агамбен: Језик и смрт

Упркос очигледности да је смрт непосредност која потпуно раскида однос са светом живота, управо језик је посредник између света живота и нашег односа према смрти. Сам језик, с друге стране, крије у себи слојеве и нијансе који, додатно, усложњавају перспективу која гледа на смрт. Ђорђо Агамбен се од својих младалачких дана, када је био под снажним утицајем Мартина Хајдегера, а потом и као плод пријатељства са Жаком Деридом, усредсредио на проучавање језика, те у књизи Језик и смрт: семинар о месту негативности из 1982. године показује на који се начин језик носи с оним негативним. Смрт је, утолико, повлашћена тема као чиста негативност, као врхунски израз небића, онога што није. 

Каo изванредан познавалац грчке филозофије и схоластичких текстова, у првим поглављима своје књиге Агамбен урања у старе текстове – али и мање познате средњовековне ауторе – анализирајући управо место језика у односу према трансцендентним величинама. 

С италијанког превео Лука Кувеждић.
Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић