Жорж Бизе: Кармен

У главним улогама наступају Аниту Рачвелишвили као Кармен и Пјотра Бечалу као Дон Хозе, Вера-Лоте Бекер као Микаела и Ервин Шрот као Ескамиљо. Хором и оркестром Бечке државне опере диригује Андрес Ороско-Естрада.

Либрето за Кармен написали су Анри Мејак и Лудовик Алеви, према истоименој новели Проспера Меримеа, задржавши у основи традиционалну оперу комик, са говорним дијалозима, куплетима од по два стиха и хорским рефренима, повременим комичним одмориштима, као и приликама за представљање локалног колорита и егзотичног плеса. Споредни ликови су такође типични за овај жанр опере ‒ ту су кријумчари Ремендадо и Данкаиро као комичан пар, али и Ескамиљо и Микаела, који су настали по узору на Гуноове ликове из његових опера комик.

Бизе је отишао далеко изнад очекивања у обликовању напете драме, захваљујући пре свега сјајној карактеризацији Кармен, а затим, у мањој мери, и лика Дон Хозеа, страственог љубавника који је доведен до очаја. Литература је препуна различитих тумачења ове опере ‒ од Ничеовог покушаја да је искористи као чаробни штапић којим ће победити Вагнера, па све до савремених феминистичких ишчитавања која постављају питања о патријархалном моралу и третирању жене као жртве.

Сам настанак опере је био праћен бројним проблемима и Бизе је морао да се сукобљава са управницима Опере комик и њиховом жељом да Кармен преживи на крају, са музичарима и другима укљученим у продукцију који су сматрали да је либрето вулгаран и бруталан, а сама јунакиња антипатична и неморална. Међутим, певачица Селестин Гали-Марије која је тумачила Кармен, била је од почетка убеђена у квалитет дела и своје улоге. Она је Бизеу пружила највећу подршку, а њено глумачко умеће допринело је да публика заволи овај лик и поред, за то доба, скандалозне сценске презентације. Од тих почетних мука као и чињенице да Бизе није доживео да ужива у успеху свог дела, јер је умро три месеца после премијере која је дочекана на нож, не видевши потоњи тријумф, Кармен је постала једна од најизвођенијих опера у историји коју су подједнако волели и краљица Викторија и Ото Бизмарк и Џејмс Џојс, па чак и ноторни антислухиста Владимир Набоков, као и Рихард Штраус који није марио за композиторе изван немачког културног круга.

Садржај опере Кармен је једноставан и некомпликован: У Севиљи, непредвидива Кармен, која припада између осталих банди кријумчара, заводи каплара Дон Хозеа и убеђује га да закорачи са њом на другу страну закона. Хозе напушта своју војничку каријеру и девојку Микаелу која му је обећана, како би био заједно са неодољивом Кармен. Али они су као пар потпуно неподобни једно за друго, што доводи до краха њихове љубави, чега је свесна и сама Кармен која каже: „Пас и вук не остају дуго срећни заједно”. Она се окреће екстровертном Ескамиљу, популарном тореадору којег обожавају због његове храбрости у кориди. Поред њих ту су и бројни споредни ликови – Мерцедес и Фраскита, другарице Кармен, кријумчари, војници и шаролики свет Севиље и околине. У последњем чину, Хозе се суочава са Кармен и коначно схвата да га она не воли. У неверици, он је убија ножем када она одбије да пође са њим. Ово убиство је у потпуности променило уобичајени ток француске комичне опере, створивши од Кармен трагичну јунакињу, једну од многих хероина чији су животи на оперској позорници завршени насилно, утирући пут за веристичке приказе љубави, љубоморе и злочина. Такође, из данашње перспективе ово је еклатантан пример насиља над женама, које још увек, нажалост, прожима све земље и сва друштва.

Уредница Ксенија Стевановић