Ускршња недеља Еурорадија 2021

У првом делу емисије слушаћемо Ламентације пророка Јеремије Марка Антонија Инђењерија у извођењу чланова вокалног ансамбла Де Лабиринто под управом Валтера Тестолина. Снимак је забележен 11. јануара у дворани Асунта Ватиканског радија. Ово дело представља деветоделни циклус мотета из 1588. насталих по библијском тексту који је приписиван пророку Јеремији, а у којем је описано разарање Јерусалима. Данас се Ламентације пророка Јеремије убрајају у ред важних духовних остварења италијанске позноренесансне музике.

Како указују историјски извори, Марко Антонио Инђењери је рођен у Верони 1536. године. Музичко образовање је стицао у Парми, где је учио код једног од највећих франко-фламанских ренесеансних мајстора Чипријана де Рореа, и у родној Верони у којој га је подучавао Винченцо Руфо. То је и један од разлога што се његов композиторски стил кретао између фламанског стила, наслеђеног од де Рореа, и сведеног хомонофоног музичког слога у духу контрареформације чији је Руфо био присталица. Око 1566. Инђењери се преселио у Кремону, у којој је остао до краја живота, 1592. године. У овом граду је 1581. постао капелник у Катедрали, где је за ученика имао тада младог Клаудија Монтевердија. У опусу Марка Антонија Инђењерија налазе се две збирке кратких, једноставних миса хомофоне фактуре, три сачуване збирке мотета и осам књига мадригала.

Иако је читав живот провео радећи у северном делу Италије, Инђењери се сматра једним од важних композитора Римске школе полифоне црквене музике, познате по томе што је током XVI и кроз XVII век стилски обухватила касну ренесансу и рани барок. Композитори Римске школе, међу којима је најпознатији свакако био Ђовани Луиђи да Палестрина, а са којим је Инђењери имао доста сличности у погледу стилског израза, били су у директној вези са Ватиканом и Сикстинском капелом, док су са друге стране, били противтежа својим савременицима - прогресивнијим композиторима Венецијанске школе, чији се вишехорски стил развијао пре свега захваљујући архитектури и акустичким карактеристикама цркве Светог Марка.

Слушаћемо како Инђењеријеве Ламентације пророка Јеремије изводе четири члана ансамбла Де Лабиринто: тенори Андрeс Монтиља-Акуреро, Масимо Алтиери, Рикардо Пизани и бас Валтер Тестолин, који и диригује овом групом певача.

Од 2001. године када је основан, ансамбл Де Лабиринто изградио је репутацију једног од најзначајнијих интерпретатора духовне полифоне музике ренесансе, заснивајући своја тумачења на студиозном проучавању дубљих значења звука, текста и духовних аспеката дела.

У другом сегменту емисије репродуковаћемо снимак концерта насловљеног Душа ми је од туге тешка, који је забележен 25. фебруара ове године у Принцрегентен театру у Минхену. Наступили су чланови Хора Баварског радија под управом Флориана Хелгата, а на програму су била дела из пера Хенрија Персла, Кнута Нистета и Франсиса Пуленка у којима се дочаравају драматични догађаји везани за Христово распеће. Као солиста на концерту наступио је и виолончелиста Максимилијан Хорнунг.

Кнут Нитстет, један од најзначајнијих савремених норвешких хорских композитора, писао је под снажним утицајем традиције грегоријанског певања и Палестрининих остварења. На његовим стилским идејама савременог хорског репертоара стасавале су генерације диригената и композитора, а као једно од најзначајнијих композиција из пера овог аутора, који је преминуо 2014, убраја се изузетно маштовит комад Бесмртни Бах из 1988. године.

У делу Стабат Матер, опус 111 из 1986. године, емоционалну тежину текста деле наступи хора који има улогу коментатора и „тихог" посматрача, и солисте на виолончелу који својим интерпретацијама дочарава осећања и бол Христа разапетог на крсту.

Уредница Ирина Максимовић Шашић