Уметност интерпретације

Ова лирска сопранисткиња рођена је 1923. у Барселони, где је рано почела да учи музику, а већ са осамнаест година дипломирала је на Конзерваторијуму у овом граду. Свој оперски деби имала је те 1941. године као Мими у Боемима, али њена каријера добија замах тек након завршетка Другог светског рата. Након освајања првог места на Међународном такмичењу у Женеви 1947, ређају се њени наступи у Париској опери, на Фестивалу у Салцбургу, у Краљевској опери Ковент Гарден, Метрополитену, Опери у Буенос Аиресу и многим другим. Након дебија који је 1961. године имала на фестивалу у Бајројту као Елизабета у Вагнеровом Танхојзеру, Викторија де лос Анхелес прави заокрет у каријери. Оперску сцену замењује концертном и наредних двадесет година појављује се пре свега као солисткиња у реситалима, најчешће сарађујући са пијанистом Џералдом Муром.

Свој интерпретативни врхунац, ова уметница је достигла крајем педесетих и почетком шездесетих година, када су критичари наводили да је „тешко и замислити чистији и лепши глас". Посебно је био хваљен њен средњи регистар гласа који је у извођењу Викторије де лос Анхелес био звонак и топао. Каријера ове певачице се протезала све до почетка деведестих година, када је, између осталог наступила и на отварању Олимпијских игара у својој родној Барселони.

Иако је од шездесетих година почела пре свега да наступа као концертна певачица, неке оперске улоге је изводила до краја каријере, пре свих Бизеову Кармен. Остварила је и хваљене дискографске снимке Боема, Пајаца и Мадем Батерфлај, посебно радо наступајући са шведским тенором Јусијем Бјерлингом. Викторија де лос Анхелес преминула је 2005. године, а остаће запамћена као једна од највећих сопранисткиња XX века, коју често наводе као трећу велику диву, уз Марију Калас и Џоан Сатерленд.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић