Музеј звука

Овај савременик Палестрине и Ласа, рођен је 1550. године у Словенији, тачније у Крањској. Иако данас има и опречних мишљења, претпоставља се да је његово име на рођењу било Јакоб Петелин, а да су касније верзије његовог имена – Јакоб или Јакобус Галус и Јакоб Хендл, заправо латинска и немачка верзија његовог презима које је значило „петао”. Образовање је стицао у најстаријем словеначком самостану – цистерцитској опатији Стични, а Крањску је напустио средином шездесетих година шеснаестог века, путујући у Чешку, Моравску и Шлезију. Галус је на кратко био и члан бечке дворске капеле, као и капелмајстор бискупског двора у Оломоуцу, где му је и штампана прва композиција. Године 1585. године настанио се у Прагу, где је постао кантор цркве Светог Јована на брегу, где ће остати до своје смрти. У Праг је Галус дошао као већ формиран и успешан аутор, те у наредним годинама у овом граду из штампе излазе четири књиге његових мотета, а 1589. и три збирке мадригала које је композитор назвао Хармонија моралес. Овој колекцији, убрзо је додао последњи том, да би све четири књиге биле обједињене под називом Моралија, штампане након смрти аутора 1591. године.

Ове збирке засноване су на поучним или филозофским латинским изрекама, и епиграмима, веома популарним у хуманисткичким круговима у Прагу током владавине светог римског цара Рудолфа II. У предговору збирке Хармоније моралес и Моралија, Галус је себе описао као „страственог приврженика хуманистичке мисли” и латинског језика који је сматрао „владарем свих језика”. Оно што је донекле изузетак у позно-ренесансној пракси, јесте употреба латинског у мадригалима, који су по правилу били писани на италијанском језику. Своје разлоге за овај избор, Галус даје у предговору, наводећи да је одабрао текстове на латинском јер се могу разумети широм Европе, као и да је овај језик запостављен у жанру мадригала. Тако се у сто композиција сачуваних у збирци Моралија проналазе латинске изреке, епиграми и максиме, али и латинским текстови Овидија, Вергилија, Катула, Хорација и Марцијала, као појединих Галусових учених савременика из Прага.

Иначе, поред Моралије, изa Галуса је остао један од највећих музичких опуса, са више од 550 дела. Написао је више од двадесет миса, најчешће заснованих на мотетима савременика, као и монументални Опус музикум, који је обухватао четири збирке мотета, за литургијску годину и празнике, у којима је било укупно 374 дела.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић