Нова дискографија – Албум „Барикаде”

Овај заједнички првенац двојице изузетних уметника посвећених интерпретацији барокне музике, био је неочекиван, пре свега због чињенице да у барокној литератури не постоје дела написана за ова два инструмента. Али то их није спречило да удахну сасвим нови живот музици Купрена, Мареа, Форкереа, Де Визеа, Шарпантјеа, Д'Англбера и Рамоа, стварајући једно од најзанимљивијих камерних издања ове године. Ослањајући се на записе барокних дела који су остављали доста места импровизацији, осмелили су се да направе сопствене верзије неких од познатих страница ове литературе, али у верзији за чембало и архилауту. Позивајући се на чињеницу да су на двору Луја XIV уметници попур Мареа, Робера де Визеа и Купрена радили истовремено и врло вероватно свирали заједно, Рондо и Данфорд су приступили њиховој музици по узору на 'џем сешн' музичаре, свирајући заједно барокне 'хитове'. Резултат је интерпретација која је спонтана, а истовремено савршено усаглашена, са фразама које 'дишу' на исти начин и 'пулсом' који долази природно, након богатог искуства међусобног слушања.

Ови уметници први пут су заједно свирали пре седам година, као део 'континуа' у оквиру ансамбла Амбасадори, и убрзо су установили да између њих постоји дубоко уметничко разумевање. Жан Рондо је то недавно овако описао у интервјуу за Њујорк Тајмс: „Почели смо да вежбамо без икаквог договарања, а правили смо исте покрете и динамику, удишући музику. Заиста смо имали нешто заједничко. Не дешава се тако често да сретнете музичара са којим се нешто тако деси: ми говоримо истим језиком; не морамо да користимо речи током пробе да бисмо објаснили како нешто треба да звучи; само пустимо музици да тече", истакао је Жан Рондо.

Ова спонтаност и покретљивост осећају се у свим нумерама на албуму, од Тајанствених барикада Франсоа Купрена, према којима је албум добио име, преко аранжмана Де Визеове Свите за теорбу у де молу, те комада Форкереа и Д'Англбера. На албуму се ови врсни уметници представљају у по једној солистичкој нумери - Данфорд у деликатном комаду Марена Мареа Људски гласови, а Рондо у Купреновом Прелудијуму у Де дуру, док освежавајући звучни контраст уносе три вокално-инструменталне нумере у којима се као солисти појављују мецосопран Леа Дезандре и баритон Марк Мојон. Својим приступом барокној литератури, коју су третирали са извесном слободом правећи ове аранжмане, али никада не компромитујући партитурни запис, ови уметници су демонстрирали најбоље карактеристике заједничког музицирања - способност међусобног слушања и дељења исте музичке визије, који је овај заједнички дискографски првенац учинио једним од најпријатних музичких изненађења ове године.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић