Студије и огледи

Квин Слободијан: Глобалисти. Крај доба царства и рађање неолиберализма

У седмичном циклусу СТУДИЈЕ И ОГЛЕДИ можете пратити делове текста канадског историчара Квина Слободијана „Глобалисти. Крај доба царства и рађање неолиберализма”.

Квин Слободијан бави се либералним идејама кроз ликове и дела неколико најчувенијих теоретичара либерализма: њихове идеје, њихове заблуде, тврдоглавости и противречности, битно су утицали на политичка и економска кретања која су обликовала садашњи свет. Управо су напетости и противречносту у њиховим животима оно на чему Слободијан инсистира. У свом истраживању он креће од једног од темељних проблема, или, можда, једне од темељних противречности: „Размишљати о свету након царства”, пише Слободијан, „значило је прво направити инвентар самог царства”. А то је проблем. Најпре зато што се идеје царства и његови механизми морају напустити, али, с друге стране, царство у себи самом носи идеју свеобухватности, јединства различитости. Царства су, по своме одређењу, глобална. Како, дакле, у истом покрету сачувати неке идеје и напустити их? Како спојити неспојиво?

Један од најупечатљивијих ликова којима Слободијан посвећује пуно пажње јесте немачки економиста Вилхелм Репке. Будући јеврејског порекла он напушта нацистичку Немачку, наставља да живи и ради у Америци, постаје веома утицајан, а онда, после Другог светског рата, у име својих либералних идеја почиње да брано неодбрањиво: јужноафрички апартхејд. Запањујуће је у којој мери Репкеови текстови врве од најбаналнијих расистичких избруха достојних најнеобразованијих и најбесловеснијих појединаца или фашистичких група. Потпуно је логично да су га присвојили бели расисти широм света, а нарочито у Америци и Јужноафричкој Републици. Неретко су, сугерише Слободијан, и најугледнији теоретичари либерализма попут Фридриха Хајека упадали у прозирне замке десничарских бесмислица, а да, чини се, макар у први мах, нису примећивали да ту постоје некакви проблеми. 

Релативно коректно Слободијан је исписао историју глобализма из либералне перспективе, премда је, можда, у неким деоницама исувише пажње посветио бизарностима. Ова књига је, међутим, пре свега документ о томе у којој мери је тешко остати кохерентан и доследан бранећи идеје које своју носивост морају да докажу у сусрету са стварношћу.

С енглеског превео Предраг Милидраг
Чита Душица Мијатовић
Уредник Иван Миленковић