Оперe – Пасквале Афонси: Лажна баштованка

У вечерашњој емисији чућете „Лажну баштованку” Пасквалеа Афонсија, на основу које је осамнаестогодишњи Моцарт написао своју истоимену оперу, данас много познатију у историји музике. У главним улогама слушаћете: Нурију Риал као Сандрину / Виоланту, Кристијана Адама као Белфиореа, Катју Штубер као Арминду, Миљенка Турка као Подесту, Флоријана Геца као Нарда, Монику Рајнхарт као Серпету и Марију Еспаду као Рамира. Ансамблом Ларте дел мондо диригује Вернер Ерхарт. Овај снимак издали су заједнички Баварски радио, Западнонемачки радио и Сони класикал 2013. године.

Лажну баштованку је Пасквале Анфоси, који се образовао у Напуљу, где је под менторством Пичининија стицао репутацију траженог оперског композитора, представио, уз велики успех, у римском Театру Деле Даме, 1774. године. Убрзо је преведена на неколико европских језика (француски, немачки и пољски) и започела сценски живот на бројним иностраним позорницама. Привлачност ове опере је била толика, да је млади Моцарт и сам кренуо да пише оперу на исти либрето који је начинио Ђузепе Петроселини. Заплет се ослања на италијанску комедију XVIII века, са јасном поделом на племените јунаке и фарсичне карикатуре, при чему су арије маркизе Виоланте у складу са тадашњим мелодрамским стремљењима. Ипак, Анфосијева опера је бржа, економичнија и предвидљивија од Моцартове верзије, но и поред тог нам даје добар увид у стање оперског, буфо, стваралаштва у другој половини XVIII века, које је цветало на тлу Италије. 

Заплет прати догодовштине маркизе Виоланте Онести, која се повукла у осаму, променивши идентет, пошту ју је у наступу беса и љубоморе ножем напао њен љубавник гроф Белфиоре. Она се сада представља као баштованка Сандрина и заједно са својим слугом Нардом уређује башту Дон Анкизеа, градоначелника Лагонера, познатијег по његовој италијанског титули Подеста. У граду се појављује Белфиоре, који је сада вереник градоначелникове нећаке Арминде, на велику жалост заљубљеног Рамира. Служавка Серпета је, пак, бацила око на градоначелника не би ли на тај начин напредовала на друштвеној лествици. Велики део радње се врти око тога да ли је Виоланта жива – пошто сви верују да ју је Белфиоре убио, игре препознавања и скривања, али и предавању готово 'безумним' осећањима двоје љубавника, који по модерним схватањима, пате од својеврсног љубавног лудила унутар једне токсичне везе. 

Уредница Ксенија Стевановић




Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи