Kako Mirjana ručnim radom i unikatima čuva tradiciju

Mirjana Mihailović plete od petnaeste godine. Zanat je učila od majke, a plete sve - džempere, bluze, trake za kosu, rukavice, čak i kupaće kostime...

„Ja sam tada u nekom svom svetu mašte, meni su zaposlene ruke, zaposlen je moj mozak, jedan mir u duši koji ja vama ne mogu da opišem, to je nešto što se može doživeti samo kada uzmete iglu u ruke", priča Mirjana.

Pletenje joj je, kaže, primarni hobi, dok je heklanje posebno inspiriše, a i brže se radi.

Za jednu traku joj je potrebno dva do tri sata, a za jedan džemper nedelju dana. Najmanje voli da radi rukave.

„Rukavi su mi nekako nešto što uvek mora da stoji idealno, na ramenima, a kod pletiva, treba stvarno majstorsvo da se rukav uradi onako kako bi stvarno trebalo da bude", kaže Mirjana.

„Svaki odevni predmet je unikatan, ne radi po porudžbini, već onako kako je u tom trenutku inspiriše predivo.

Da se oglašava na društvenim mrežama, lakše bi dolazila do kupaca, ali Mirjana prodaje po preporuci.

„Prvenstveno mi je želja da mladi ljudi ponesu ručne radove, jer smatram da je to nešto što je tradiocionalno za našu zemlju, poput Turske gde je to jako poštovano i cenjeno znanje, kod nas je to malo zapostavljeno. Ljudi su željni novih brendova svi liče jedne na druge, malo je unikatnih devojaka na ulici.

Sve je manje onih koji neguju ovaj stari zanat, kao i onih koji nose ovakvu garderobu. Zato se za ovaj posao ne može reći da je isplativ, već se radi isključivo iz ljubavi, tvrdi naša sagovornica.