Robotska ruka, čičak traka, super brzi vozovi – sve su to izumi ukradeni od majke prirode

Tokom miliona godina evolucije, priroda je pronašla rešenja za mnoge probleme. Ljudi su stigli kasnije i kopirali ih. Na primer, čičak traka je izmišljena pošto se švajcarski inženjer začudio kako se čičak čvrsto zalepio za krzno njegovog psa. Ideja za robotske ruke proizišla je iz sposobnosti slonova da svojih surlama hvataju i premeštaju predmete, a prednji deo japanskih vozova brzih kao metak oponaša aerodinamični kljun ptice vodomara, koji smanjuje zvučni udar prilikom izlaska iz tunela.

Postoje različite vrste mimikrije, a najjednostavnija je jednostavna ideja kopiranja nečega što već postoji u prirodi. Zgrade su očigledan primer. Nacionalni stadion u Pekingu inspirisan je ptičjim gnezdom, Lotosov hram u Indiji je, što nije iznenađujuće, izgleda kao lotos, a Palm Džumeira u Dubaiju je u obliku palme.

Zatim, postoji mimikrija i dizajna i funkcije, kao što je maskirna odeća inspirisana sposobnošću prirode da se maskira. Zatim postoji mimikrija isključivo zbog funkcije, na primer, lopatice u bešumnim ventilatorima su po uzoru na kitova peraja i traku gekona na lepljivim nogama guštera.

Naša sposobnost da kopiramo prirodu postaje sve sofisticiranija zahvaljujući napretku u nanotehnologiji. Atomski mikroskop, konstruisan osamdesetih, koristi sondu sa veoma oštrim vrhom, hiljadu puta tanjim od dlake ljudske kose. Zahvaljujući ovom izumu, došlo je do ubrzanog razvoja biomimikrije, koja omogućava bolju imitaciju prirodnih materijala nego do sada.

Saurav Goel, profesor tehnologije proizvodnje na londonskom Univerzitetu Saut benk, radi na projektovanju materijala koji se raspadaju, koji bi bile održive alternative onima koji se trenutno koriste. „Plastika, staklo, cement i legure su uobičajeni građevinski materijali i njihova reciklaža troši mnogo energije. To znači da će njihovo prirodno razlaganje trajati više decenija, što je primarna prepreka na putu ka održivosti“, navodi profesor.

Njegov tim pokušava da napravi materijal po uzoru na krila vilinog konjica, koja su prirodno antibakterijska, koji bi se koristio za izradu implantata u medicini koji bi bili otporniji na infekcije od sadašnjih. Njegov cilj je da u narednih 50 godina stvori „bio-robota“ koji će imati meka tkiva poput ljudskih. „Za nas je ljudsko telo savršena biološka mašina“, dodaje Goel.

Pet izuma prirode koje naučnici pokušavaju da „ukradu“

1. Naučnici su oduvek bili impresionirani kako dagnje uspevaju tako čvrsto da se prilepe za kamenje ispod vode. Sada rade na tome kako da proizvedu tako lepljive proteine kako bi napravili netoksičan lepak koji će trenutno da zalepi dva različita materijala, čak i pod vodom. A mogao bi da se koristi i za saniranje rana posle operacije.

2. Način na koji patka pliva u pratnji svojih mladunaca mogao bi biti rešenje za prevoz robe širom sveta na energetski efikasniji način. Kada pače pronađe „optimalnu tačku“ iza svoje majke, dešava se nešto što se zove „interferencija destruktivnih talasa“ – umesto da talasi povlače pače unazad, oni ga u stvari vuku napred tako da ono koristi mnogo manje energije kako bi „držalo korak“ sa majkom. I ostali pačići u koloni koriste istu povlasticu. Ako bi brodovi putovali kao deo „vodenih vozova“, mogli bi da ponesu više tereta bez dodatnog goriva.

3. Koreni biljaka su u stanju da selektivno usisavaju vodu i specifične hranljive materije potrebne za rast. Naučnici pokušavaju da ih oponašaju kako bi stvorili bolje tehnike prečišćavanja vode.

4. Koža kameleona koja menja boju sadrži male kristale, koji reflektuju svetlost različito u zavisnosti od toga koliko su veliki ili kako su raspoređeni – da bi promenili boju, koža se jednostavno zategne ili opusti. Naučnici rade na tome kako da kopiraju način na koji prilagođavaju svoje boje na osnovu svog okruženja kako bi napravili veštačke „pametne kože“ koje bi se koristile kao kamuflaža ili signalizacija na velikim udaljenostima.

5. Biljke proizvode hranu fotosintezom, a kada to rade izvlače ugljen-dioksid iz atmosfere. Decenijama naučnici pokušavaju da ponove ovaj proces kao način proizvodnje energije i borbe protiv klimatskih promena. Istraživači u Kaliforniji su sada uspeli da pretvore ugljen-dioksid u etanol (koji se može koristiti kao gorivo) pomoću improvizovane ćelije na solarni pogon.