Restauracija „Alegorije sklonosti“, dugo skrivanog akta koji je morao da bude pokriven da bi bio izložen

Ženski akt u prirodnoj veličini „Alegorija sklonosti", naslikala je Artemizija Đentileski, za koji se veruje da je autoportret umetnice iz 1616.godine. Njen rad je doprinos baroknoj umetnosti koja dobija sve veću pažnju u umetničkim krugovima, u svetu umetnosti kojim dominiraju muškarci. Rad je predstavljen na uzložbi 2020. godine u Nacionalnoj galeriji u Londonu.

„Preko nje možemo da razgovaramo o tome koliko je važno obnoviti umetnička dela, koliko je važno vratiti priče žena u prvi plan", rekla je Linda Falkone, koordinatorka projekta "Artemisia Up Close". 

Delo Alegorija sklonosti prvobitno je bila naručena za porodičnu kuću Mikelanđela Buonarotija Mlađeg, pranećaka slavnog umetnika.

Zgrada je kasnije postala muzej "Casa Buonarotti", a slika je do skoro bila izložena na plafonu u pozlaćenom ramu.

Kada je vodeći konzervator Elizabet Vik uklonila sliku krajem septembra, sa nje je skinuta prašina stara 400 godina.

Vikov tim restauratora koristi ultraljubičasto svetlo, dijagnostičko snimanje i rendgenske zrake u procesu restauracije dela. Projekat može da se pogleda u muzeju "Casa Buonarotti", do 23. aprila 2023. godine.

„Nakon lošeg iskustva sa svojim silovateljem koji je u Rimu osuđen na osam meseci zatvora, umetnica se kao gorda žena vraća u Firencu gde dobija narudžbinu da naslika nagu figuru u celoj dužini plafona u Casa Buonarotti. Neko drugi bi bio slomljen ovim iskustvom, ali Đentileski ne", istzakla je restauratorka Vik.

Dok je bila u Firenci, Đentileski je dobijala i narudžbine od porodice Mediči. Njen prepoznatljiv, dramatičan i energičan stil se pojavio, uzimajući inspiraciju od najpoznatijeg baroknog slikara tog vremena, Karavađa. Mnoge njene slike prikazuju ženske heroine, često u nasilnim scenama i često gole.

Imala je 22 godine kada je naslikala „Alegoriju sklonosti", koju je naručio Mikelanđelo Buonaroti Mlađi. Drugi član porodice, Leonardo Buonaroti, odlučio je da ga ulepša kako bi zaštitio senzibilitet svoje žene i dece.

„Ovo je jedna od njenih prvih slika. U firentinskom kontekstu, to je bila njena debitantska slika, iste godine kada je primljena na Akademiju crtanja, koja je u to vreme bila prva akademija crtanja u Evropi", istakla je Falkone.

Sa mlađim Mikelanđelom kao njenim pokroviteljem, Đentileski je ušla u kulturni milje tog vremena.

„Mogla je da se druži sa Galileom i drugim velikim misliocima. Tako je ova gotovo nepismena žena odjednom bila na univerzitetskom nivou, stvarajući umetnička dela koja je tada, cenio veliki vojvoda.I od tada je postala dvorski slikar", navela je Linda Falkone, koordinatorka projekta „Artemisia Up Close".