Prirodni dar za matematiku ima svako dete, problem je do predavača

Šezdeset godina se bavi matematikom, a za to vreme profesor Vladimir Stojanović napisao je čak 108 udžbenika koji su zadavali brige generacijama đaka.

„Počeo sam da pišem još kao mlad profesor matematike u Ekonomskoj školi u Loznici. A motiv je bio, deca nisu imala odakle da uče jer nije bilo udžbenika. Program je predviđao šta da se radi ali knjiga nije bilo“, kaže Stojanović, osnivač juniorske Balkanske olimpijade.

I tako je još 1967. godine nastao njegov prvi udžbenik iz geometrije. Nizale su se knjige, a njemu inspiracije ne nedostaje.

„Ja sam inače u krugu matematičara poznat kao čovek koji istresa ovako zadatke. Kažite samo koji zadatak vam treba i ja vam odmah napravim. Recite samo koju težinu hoćete, hoćete li elementarni ili na nivou balkanijade, imam taj dar da sastavljam zadatke i probleme i vrlo često se time i igram sa kolegama“, naveo je Stojanović.

Pišući zadatke igra se skoro svakog dana i to po nekoliko sati. Objašnjava nam da nema poseban recept za matematičke dileme.

„Kad je trebalo da učim, ja sam učio, učio sam jako dobro, bio sam izuzetan student, a imam prirodan dar i fantastičnu memoriju što jednom pročitam to zapamtim i svo to znanje matematike ja imam u glavi. Ja kad pišem knjigu ja imam samo olovku i papir, čist papir, pišem iz glave“, ističe matematičar.

Kaže da piše primenjenu matematiku koja deci može koristiti, a da je pisanje zadataka najspecifičnije u oblasti geometrije.

„Ja dam zadatak koji ne liči na matematiku, nego na običan tekst a onda kada ga pročitate vi vidite da tu ima nešto da se računa. Da, tu ima matematike, a vi tražite način da to rešite. Deca ne samo da shvate da uče neke veštine nego da shvate da uče za život“, objašnjava Stojanović.

Nije u deci problem 

Iako mnogim mališanima matematika otežava život, profesor tvrdi da ona nije bauk već da se često samo loše predaje.

„Ja ću vam citirati Miroslava Antića: Svako dete ima krila samo treba da se seti gde mu rastu sakrivena i odmah će da poleti. I to je istina, to se odnosi i na matematiku. Prirodni dar za matematiku ima svako, pitanje je samo ko ga vodi. Ne može dete samo da upija, mora neko da ga upućuje“, kaže Stojanović.

Iako je zakoračio u devetu deceniju, ne miruje. Sa osmoro unučića nema mnogo slobodnog vremena, a kada ga matematika malo ostavi na miru posvećen je ribolovac i uzgajivač cveća. Uz to, profesor iz čijih knjiga uče generacije dece na Balkanu, vrstan je i slikar.