Čitaj mi!

„Borilački klub“ na kineskoj platformi za striming dobio novi kraj

Više od dve decenije nakon objavljivanja, kultni film „Borilački klub“ je u Kini dobio sasvim drugačiji kraj – u ovoj verziji pobedu odnosi sistem.

Kineski obožavaoci klasika Dejvida Finčera bili su besni kada su videli da u filmu Borilački klub, dostupnom na popularnoj platformi za striming „Tencent video", u potpunosti uklonjen kultni završetak.

Finale Borilačkog kluba šokiralo je publiku kada je film stigao u bioskope 1999. godine. U neočekivanom preokretu, narator, koga igra Edvard Norton, shvata da je lik Tajlera Dardena, koji tumači Bred Pit, njegov zamišljeni alter ego, i ubija ga.

U poslednjoj sceni, narator stoji sa svojom devojkom, koju igra Helena Bonam Karter, i posmatraju kako eksplozija raznosi skup zgrada što je srž poruke filma: Plan za rušenje moderne civilizacije je u toku.

Više od 20 godina kasnije, ova anarhistička i antikapitalistička poruka dobila je novi izgled – sa kineskim karakteristikama.

U verziji koja je nedavno dostupna na striming platformi „Tencent video“, narator i dalje ubija Dardena, ali scena eksplozije zgrada je zamenjena telopom na kome piše: „Policija je brzo shvatila ceo plan i uhapsila sve kriminalce, uspešno sprečivši eksplozije“.

Dodaje se da je Tajler posle suđenja poslat u „psihijatrijsku kliniku“ na lečenje i da je otpušten 2012. godine.

To je odmah zbunilo gledaoce koji su videli originalnu verziju i koji su odmah krenuli da protestuju po društvenim mrežama.

Iako je nejasno kako i kada je scena izbačena, nije neuobičajeno da strani filmovi prođu strogu cenzuru pre nego što dobiju prava za prikazivanje u Kini. A kineske kompanije koje poseduju prava na međunarodne filmove u zemlji često same cenzurišu kako bi umirile regulatore pre objavljivanja. Tencent nije komentarisao ovo pitanje.

Cenzura nije nova praksa u Kini, a kulturni sadržaji se često koriste kao sredstvo za promovisanje društvenih vrednosti. Stepen moderiranja sadržaja – posebno kada je u pitanju uvoz iz inostranstva – ponekad može biti drastičan.

„Nova kineska verzija Borilačkog kluba vraća moć u ruke policije i podrazumeva kraj u skladu sa kineskim državnim diskursom u kojem je simbiotski odnos između policije i države potpun", navodi dr Hau Vi, koji predaje kineski film i medije na Univerzitetu Vestminster, prenosi Gardijan.

„Ovaj tretman je uobičajen u mnogim kineskim televizijskim dramama i filmovima u kojima se prikazuje zločin i nasilje“, dodaje profesor. „Ironično, sila kojom se nameće cenzura potiče od kineskog istorijskog straha od društvene nestabilnosti i pretpostavke pretnje statusu kvo“, smatra Vi.

Kampanje za negovanje idealnog odnosa između kulture, tržišta i stanovništva traju u Kini već nekoliko godina. Prošlog decembra, kineski predsednik Si Điping pozvao je kineske umetnike da ojačaju svoje kulturno poverenje i doprinesu „socijalističkoj kulturnoj moći“.

Od ranih devedesetih, vlasti su dozvolile da se godišnje samo nekoliko desetina stranih filmova prikaže u zemlji. Na primer, samo devet od 26 dobitnika Oskara za najbolji film je javno prikazano u Kini od 1994. do 2019. godine.

Holivudski studiji često objavljuju alternativne verzije filmova u nadi da će izbeći cenzuru Pekinga i dobiti pristup milionima kineskih gledalaca.

Godine 2019, više scena u filmu Boemska rapsodija koje se odnose na seksualnost legendarnog muzičara Fredija Merkjurija izbačene su u verziji koja je prikazana u Kini.