Čitaj mi!

Treba digitalizovati 176 kilometara arhivske građe, sređeno 1 odsto

U Srbiji je do sada digitalizovan tek neznatan broj arhivskih fondova iako je to već godinu dana zakonska obaveza. Kako odmiče digitalizacija u muzejima i arhivama i sa kojim se sve problemima suočavaju arhivari, u prilogu koleginice Jelene Nikolić.

Od Etiopije i Tanzanije, preko Sudana i Kube do Sirije i Indije. Ovo su samo neka od putovanja Josipa Broza Tita koja su ovekovečena na čak 132.000 fotografija. Toliko ih je od 2012. godine digitalizovano i nalaze se u Muzeju Jugoslavije.

"Nastavili smo sa digitalizacijom narednih godina, gde smo digitalizovali preko 2.500 foto-albuma, i ono što je bila kruna digitalizacije je projekat sa Univerzitetom u Bazelu 2015. i 2017. godine i najveći benefit tog projekta jeste uspostavljanje infrastrukture za digitalizaciju u Muzeju", ističe Marija Vasiljević koja je koordinatorka za dokumentaciju i digitalizaciju ovog muzeja.

Na uspostavljanju i razvijanju infrastrukture rade i u Državnom arhivu Srbije. Drže obuke širom zemlje i trude se da korak sa digitalizacijom uhvati 37 arhiva, koliko se nalazi u njihovoj nadležnosti.

"Zapravo pričamo o 2018. godini kao godini prekretnici kada govorimo o sistematskoj digitalizaciji. Ukupan procenat digitalizovane građe je manji od 1 odsto u Državnom arhivu Srbije, a takva je i situacija u ostalim arhivima", navodi Nikola Adžić, rukovodilac Centra za digitalizaciju Državnog arhiva Srbije.

Probleme imaju i sa tehnologijom i sa nedostatkom stručnjaka koji bi digitalizovali arhive.

"Arhivska građa mora biti sređena i obrađena, zatim podaci moraju biti uneti u arhivski informacioni sistem, da bi tek mogle te kasnije faze digitalizacije, a to je skeniranje i pridruživanje skenova opisima, da sprovedemo u delo", objašnjava Adžić.

U 38 arhiva u Srbiji čuva se čak 176 kilometara arhivske građe. Zato je proces digitalizacije dugotrajan i ovde u Državnom arhivu Srbije kažu nezahvalno je prognozirati tačnu godinu kada bi on mogao biti završen.