Kako je hleb umešen 1912. sačuvao vojnika Aleksu Zdravkovića

Nakon proboja Solunskog fronta, narednik Aleksa Zdravković se živ vraća u Pirot i donosi hleb, koji je dobio kao sledovanje, još u Prvom balkanskom ratu.

Kada je mobilisan, terzija Aleksa Zdravković dobio je i sledovanje vojničkog hleba taina.

„Majka ga je zaklela da ovaj hleb stalno nosi uz sebe, da ne okusi nijedan zalogaj ovog hleba i da će ga taj hleb, kao čudotvorna amajlija, čuvati kroz ratne nedaće", objasnila je Mila Panajotović, viši kustos muzeja Ponišavlja.

Uprkos ratnim nedaćama i ogromnoj gladi, Aleksa nije okusio ni parče ovog hleba.

„U jednoj prilici u Cerskoj bici, jedan metak, koji je bio namenjen Aleksi, završio je u njegovoj aluminijumskoj čuturici", dodaje Panajotovićeva.

Preko 20.000 Piroćanaca bilo je mobilisano u Prvom svetskom ratu. Više od šest hiljada, nije se vratilo kući.

„Odziv za mobilizaciju bio je skoro stoprocentan, i četrnaeste i pre toga dvanaeste, kretalo se u rat sa pesmom, gde je prosto svaki taj vojnik imao utisak ne samo da se bori za svoju državu i granice, već se bori za svoje ognjište, svoju porodicu", rekao je istoričar Davor Lazarević.

Tain u muzeju Ponišavlja čuva se kao metafora života.

Priča o čudotvornom hlebu stigla je i do savezničke vojske. I baš pred proboj Solunskog fronta, saveznički vojnici ponudili su ogromnu svotu novca Aleksi Zdravkoviću da im proda hleb.

Naravno, da Aleksi nije padalo na pamet da ga proda. Čuvao ga je, i na kraju hleb vratio u Pirot.