Iako rođen kao Peruanac, Mirko je odlučio da se vrati u zemlju svojih predaka

Kao pristalice kraljevine, Radovići su odlučili da napuste Priboj, gde su živeli i preko centra za izbeglice u Italiji se uputili ka Peruu. U zemlju zlata, kako su je nazvali, krenuli su sa dve ćerke, a Mirkov otac je rođen na brodu 1950. godine.

Godinama nijedan član porodice Radović nije posetio Srbiju, niti progovorio naš jezik. Mirko je prvi odlučio da 2001. godine pređe okean i kroči na tlo zemlje svojih predaka. Osim što je vlasnik štamparije, Mirko Radović je i afirmisani muzičar i nastupao je na „Egzitu“. Kako sam priznaje, slabo govori srpski i mora još mnogo da uči.

„Uvek sam hteo da pevam nešto na srpskom i sviđa mi se puno pesma Pukni, zoro i uradili smo verziju sa Anda. Peruanska muzika, ali na srpskom“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Srpski uči preko interneta, što može zvučati čudno jer ovde živi, ali pošto uglavnom radi preko interneta, govori uglavnom na španskom, a dosta ljudi u Srbiji govori španski, onda nema dovoljno prilike da ga nauči drugačije.

„Samo kad idem u Priboj moram da govorim srpski. Kada tamo provedem deset dana odlično govorim, jer moram, ali u Beogradu gotovo da nemam potrebe“, kaže Mirko.

Po dolasku u Srbiju, uspeo je da pronađe svoju širu familiju rasutu po Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Pošto je njegova porodica po odlasku u Peru prešla na katoličanstvo, Mirko je 2010. godine odlučio da se u manastiru u Pribojskoj Banji vrati pravoslavlju.

Godinu dana kasnije, krstio je i svoje ćerke Milicu i Milenku i suprugu Mariselu, koja takođe ima srpske korene.

„Ona je Marisela Slavković. Ja malo govorim srpski, ali ona nimalo. Majka mi je Španjolka, ali i ona mnogo voli Srbiju i želela je da svi imamo srpska imena. Bila je ovde prvi put prošle godine i njoj je super, kao da je Srpkinja“, kaže sagovornik Ivane Milenković.

Na očuvanju tradicije Mirko je angažovan i preko nekoliko grupa na Fejsbuku koje povezuju Balkance koji žive u Argentini, Venecueli, Čileu i drugim južnoameričkim državama.

„Ljudi tamo imaju jako malo informacija o nama. Imam malu traumu zato što je tokom NATO bombardovanja bilo puno loših informacija. Katastrofa. Ja sam želeo da pričam sa svojim prijateljima i da im kažem šta je istina, ali znaš, kada se sto puta dnevno loše priča o Srbiji, bilo je stvarno teško. Zbog toga sam hteo da promovišem Srbiju i da promenim sliku o nama. Veoma sam srećan zato što se ta slika promenila“, naglašava Mirko Radović na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.