Princip je isti, sve su ostalo nijanse... Kako zvuči Balaševićev petao na norveškom

Balaševićevog Petla, na norveški jezik prepevao je Vladislav Kanić tokom dvomesečnog angažmana u toj zemlji, i to pre skoro pola veka. 

„Bilo je škakljivo prevesti taj tekst. Ne možeš Norvežanima da kažeš - skakao je na guske i na patke, ja sam to nekako umotao u celofan, ali je poruka ostala ista. Ljudi su drugačijeg mentaliteta tamo, ali čak i na koncertima su tu pesmu najviše voleli, a pušta se i na radiju tamo", ispričao je Vladislav.

Norvežanima se odmah svidela pesma.

„Ljudi zaista vole tu pesmu, čak i kada šetam ulicom prilaze mi i govore kako je vaš pevac danas, vole da se šale dosta, ali opet dugačiji je mentalitet to. Srećom poruka je ista, ali na drugačiji način", kaže Kanić.

Balaševića nije upoznao, a Petao se već godinama pušta na radio stanicama u Norveškoj.

„Njega nažalost nisam imao prilike da upoznam, ali su mi njegovi prijatelji rekli da mu se baš svidela ta verzija pesme i obradovao se. Dali su mu CD, on je otišao sad, ali eto njegova pesma se čuje u Norveškoj", dodaje Vladislav.

Kanić je u Norveškoj živeo skoro 50 godina. Sve predrasude o hladnim Skandinavcima, tvrdi da je lako uspeo da pobije uz svoju gitaru.

„Ljudi imaju dušu tamo, nije to tako kao što kažu, nije kao ovde gde posle tri špricera - svi smo burazeri, treba duže vremena da uđeš u nečiju dušu, a preko muzike je to lako", zaključuje Kanić.

Građevinski inženjer po struci, a boem u duši, Vlada Kanić na norveški jezik prepevao je i romske i ruske pesme. Napisao je i onu omiljenu kafansku Ima jedan kućerak u Sremu.

Uz osmeh kaže da se norveška verzija Petla ovih dana sluša i u udaljenoj Koreji.