Zlakuska grnčarija opstala zahvaljujući jednoj televizijskoj emisiji

Zagazio je devetu deceniju, ali ne odustaje od izrade grnčarije punih 75 godina. Krajem sedamdesetih u emisiji Nedeljka Ješića, Ljudi govore, grnčar Milan Savić otkrio je svetu tajnu zanata.

„Tako na taj način je mlogo to pomogla nam televizija. Imamo dobre ponude za radom tijem i to radimo i prolazimo lijepo“, priznaje starina Milan Savić.

Medijska promocija promenila je pogled na taj zanat u eri industrijalizacije Jugoslavije.

„Tad su nas zadirkivala deca – rbinjari, crepuljari – tako nešto pogrdno, zato što se eto, naši bavili tim zanatom“, kaže Vasilije Terzić iz Zlakuse.

Jedan dokumentarac je bio presudan da drevni zanat bude tema za doktorsku disertaciju i tako utre put njegovom svetskom značaju.

„Takav isti način rada koristio se i u Španiji, Portugaliji, nekim delovima Pirineja i Francuskih Pirineja, ali tamo je to sve već napušteno. Zlakusa je ostala jedina“, naglašava dr Biljana Đorđević, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu.

Zahvaljujući tome, u Mrčajevcima postoje dva najveća lonca na svetu od 560 i 600 litara.

„U kome se kuva hrana. Imamo većih sudova, ali oni služe kao statue u nekom muzeju“, navodi Milutin Tošić iz Mrčajevaca.

Najveće lonce pravili su u domaćinstvu Šunjevarića, gde je tradiciju prve žene koja se bavila tim zanatom danas nastavila snaja.

„Sve više i više mladih počinje da radi. Deca nemaju posla i onda nastavlja se ta tradicija sa kolena na koleno“, kaže Danica Šunjevarić iz Zlakuse.

Zanat koji je bio na putu da iščezne, pozlatio se grnčarima u Zlakusi, doneo boljitak tom kraju, ukusnu hranu širom Srbije i postao nematerijalno kulturno nasleđa čovečanstva.