Zlakuska grnčarija na Uneskovoj listi kulturnog nasleđa

Goran Savić je trća generacija u svojoj porodici iz čije radionice u Zlakusi, sa točka izlaze lonci, sačevi, đuvečare ...

"Sam način izrade je specifičan, pošto mi radimo zidanje sloja po sloj. Svaka se posuda na temperaturi zagreva, a kada se hladi ona se skuplja i taj način izrade omogućava da ona ima tu mogućnost da radi prilikom kuvanja", rekao je Goran Savić grnčar iz Zlakuse.

Uz način izrade, tajna zanata, čiji tehnološki proces je sličan onom u praistoriji, je i u izboru materijala za posude koje prolaze i kroz proces sušenja i pečenja.

Sirovina za rad je sastavljena od kalcita nabavljenog iz susednog Rupeljeva i gline koja je nabavljena iz sela Vranjani, a ono što je interesantno da se niko nikada nije bavio grnčarskim zanatom iz ova dva sela odakle zlakuski grnčari dopremaju sirovinu.

Zato je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Etnografskog muzeja, u saradnji sa Muzejom na otvorenom „Staro selo" Sirogojno i Udruženjem lončara Zlakusa i pripremio nominaciju za Uneskovu listu.

"Nadam se da ćemo ovim upisom uspeti da sačuvamo ovaj stari zanat s obzirom na poslednju godinu. Nemamo novih majstora koji su počeli da se bave ovim zanatom i verovatno bi vremenom došlo do nestajanja ovog zanata. Mi smo kao Udruženje lončara Zlakusa zaštitili geografsku oznaku ove grnčarije. To su sertifikat geografskog porekla, pečat, žig Zlakuse i žig majstora. Svi ti proizvodi ručno su rađeni, od tradicionalnih materijala bez bilo kakvih izmena", rekao je predsednik Udruženja lončara Zlakusa.

A bez sumnje, oživljavanju zanata doprinela je i Međunarodna kolonija umetničke keramike koja se, na inicijativu Sofije Bunardžić, akademskog slikara – keramičara, u Zlakusi održava četvrt veka, a na kojoj je, tehnikom grnčarskog zanata sa tradicijom dužom od tri veka, ovladalo i 360 umetnika iz trideset zemalja.