Čitaj mi!

Kad „padaju“ diktature i kad se „ruše" demokratije

Društva sa tipovima vladavine poput Rimskog carstva i kineske dinastije Ming teže su propadala od onih u kojima je vladala tiranska diktatura, zaključak je novog istraživanja. Međutim, propasti političkih sistema koji se nisu koncentrisali na bogatstvo i moć ostavljale su veće posledice nego kada su propadali tiranski i korumpirani režimi.

„Iako su dobre vlade možda mogle da se održavaju duže od korumpiranih režima, one su imale katastrofalniji krah, u momentima kada su novi lideri podrivali socijalne ugovore sa narodom“, navodi se u studiji.

Antropolozi su ispitali širok, globalni uzorak od 30 predmodernih društava, uključujući Rimsko carstvo i jednog od njegovih najupečatljivijih vladara, Komodusa, koji je bio više zainteresovan za trke kočijama nego za upravljanje državom.

Bez obzira da li društvima vladaju nemilosrdni diktatori ili dobronamerniji predstavnici, ona se vremenom raspadaju – ali sa različitim stepenom ozbiljnosti, ističe tim u svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Frontiers in Political Science.

„Naša otkrića pružaju uvide koji bi trebalo da važe i za sadašnje prilike“, rekao je vodeći autor Ričard Blenton sa Univerziteta u Indijani.

„Najvažnije je da su društva, čak i ona kojima se dobro upravlja, koja su prosperitetna i u kojima se većina građana visoko ceni, ipak – krhke ljudske konstrukcije koje mogu propasti“, dodao je.

Tim je detaljno razmotrio vlade četiri društva - Rimskog carstva, kineske dinastije Ming, indijskog Mogulskog carstva i Mletačke republike.

Ova četiri društva „procvetala" su u prošlosti i imala relativno jednaku raspodelu moći i bogatstva u odnosu na mnoge druge ispitivane slučajeve.

Na primer, u kineskoj dinastiji Ming, njen osnivač je započeo političke reforme počev od kraja četrnaestog veka kako bi se poboljšala sposobnost države da služi opštem dobru društva.

Sva četiri primera su „započela u fazama intenzivne izgradnje države" sa namerom da grade „funkcionalne sisteme dobre vlade", kažu istraživači. 

Međutim, četiri primera izgledala su drugačije od onoga što se danas smatra „dobrim vladama", jer nisu imale recimo - narodne izbore.

„U osnovi, nije bilo izbornih demokratija u modernom smislu, pa ako želite da uporedite dobro upravljanje u sadašnjosti sa dobrim upravljanjem u prošlosti, ne možete ga zaista meriti ulogom izbora, toliko važnom u savremenim demokratijama", rekao je autor studije Geri Fajnmen iz Čikaškog muzeja.

„Nisu imali izbore, ali su imali neke vrste provera moćnih pojedinaca i mehanizme za uspostavljanje ravnoteže zbog koncentracije lične moći i bogatstva", objasnio je Fajnmen.

Društva sa dobrim upravljanjem trajala su nešto duže od autokratskih vlada koje drže moć koncentrisanom na jednu osobu ili malu grupu.

„Istorija ima priliku da nam nešto kaže..." 

Venecija je, na primer, bila u stanju da održi svoj moralni kodeks i dobre vladine prakse daleko duže od primera Minga, Mogula i Rima, jer je imala efikasan postupak opoziva, koji se sprovodio u nekoliko navrata.

Međutim, kada se „dobra" vlada srušila, građanima je u stvari bilo teže, jer su se u svakodnevnom životu oslanjali na postavke te vlade.

Navedena četiri društva su se „srušila" i okončala kada je rukovodstvo „neobjašnjivo potkopalo one ranije ciljeve, osnovne vrednosti i prakse", tvrdi tim naučnika.

Ipak, rastuća nejednakost, koncentracija političke moći, utaja poreza, opadanje nivoa javnih usluga - i danas su evidentni u demokratskim zemljama.

„Ono što vidim oko sebe deluje kao ono što sam primetio proučavajući društva daleke istorije, i sada to isto proživljavam u svom ličnom životu", rekao je Fajnmen.

Učenje o tome šta je dovelo do propadanja društava u prošlosti može nam pomoći da sada donesemo bolje izbore u smislu građenja jednog društva.

„Istorija ima priliku da nam nešto kaže. To ne znači da će se tačno ponoviti i na isti način, ali ima tu tendenciju - kada su društva u pitanju i tip vladavina. Zato iz ovih situacija koje smo proučavali treba da izvučemo lekcije i shvatimo pouke", zaključio je Fajnmen.

broj komentara 1 pošalji komentar
(subota, 17. okt 2020, 21:11) - Ђурађ Ходочасник [neregistrovani]

Наполеон је уништио Венецију

Млетачка Република, тј. Венецијанска Империја, која се успела на ранг велесиле после пљачке Константинополиса 1204-е године, није изнутра разрушена, него ју је (једини икад) освојио Наполеон Бонапарта. Он је опљачкао и друге, тада богате државе, као Фиренза, Пиза, Ђенова итд. Посед Венеције су после 1815-е делили Хабзбурговци, Романови и Османлије.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">