Od klipova kukuruza do guščijih vratova – šta su ljudi koristili pre toalet papira

Profesorka srednjevekovne književnosti sa Univerziteta u Teksasu Suzan Morison, koja je čak i objavila knjigu o tome, kaže da je teško utvrditi iz arheoloških izvora šta su ljudi u davna vremena koristili da se obrišu nakon obavljanja nužde.

„Najveći deo materijala koji su koristili ne postoji jer je bio organskog porekla i do danas je nestao“, objašnjava Morisonova za Lajv sajens.

Stručnjaci su, ipak, uspeli da pronađu neke uzorke, kao i umetničke slike i prikaze, preteča toalet papira.

I pre nego što krenemo, malo upozorenje da tekst nije baš za svačiji stomak, ali ako ste već ovde onda vam to verovatno i nije važno.

Pa da počnemo...

Klipovi i štapovi

Kroz istoriju, ljudi su koristili bukvalno sve da bi se očistili nakon pražnjenja – od sopstvenih ruku, preko klipova kukuruza do snega i vode.

Jedan od najstarijih predmeta za ovu namenu bio je higijenski štap star 2.000 godina pronađen u Kini. Pravljeni su od parčeta drveta ili stabljike bambusa oko kojih je bila obmotana tkanina, navodi se u studiji objavljenoj 2016. u Journal of Archaeological Science: Reports.

Na drugoj strani sveta tokom grčko-rimskog perioda od 332. pre nove ere do 642. godine nove ere, Grci i Rimljani koristili su drugačiji štap za čišćenje svojih pozadina, piše Britiš medikal džornal.

Takozvani tersorijum imao je na svom vrhu parče sunđera i bio je korišćen u javnim kupatilima. Neki stručnjaci smatraju da tersorijum nije korišćen za tu namenu, već za čišćenje kupatila nakon nužde, slično današnjim četkama za ve-ce šolju.

Ono što je sigurno jeste da je nakon korišćenja čišćen umakanjem u kofu slane vode ili sirćeta ili prosto ispiranjem u vodi koja je tekla ispod klozetskih daski.

Keramika i ostrahizovanje

Grci i Rimljani su takođe koristili i kružne ili ovalne keramičke predmete, zvane pezoi, koje su arheolozi otkrili sa tragovima fekalija na njima. Takođe su otkrili i pehar za vino na kojem je oslikan čovek kako se briše sa sličnim predmetom.

Grci su takođe možda koristili i ostrake, keramičke predmete u kojima su ispisana imena pojedinaca za koje se glasalo da li da budu ostrahizovani, odnosno proterani. Nakon što bi glasali, moguće je da su se brisali po njihovim imenima kao čin vrhunske uvrede.

Keramički materijal, međutim, nije bio prijatan za kožu i moguće je da je oštećivao tkivo, izazivao iritacije kože i eksterne hemoroide, navodi Britiš medikal džornal.

U osmom veku u Japanu su ljudi koristili čugi, drveni štap za čišćenje spoljnog i unutrašnjeg dela creva.

Pranje, ne brisanje

Iako su štapovi bili popularan izbor za čišćenje zadnjica, ljudi su kroz istoriju koristili mnoge druge materijale – vodu, lišće, travu, kamenje, životinjsko krzno i školjke.

Tokom srednjeg veka, ljudi su koristili i mahovinu, seno i parčiće tapiserije.

Francuski presnik Fransoa Rable napisao je na ovu temu satiričnu pesmu u 16. veku. U tom delu prvi put se pominje toalet papir u zapadnom svetu, ali ga je Rable nazvao neefikasnim.

Sa druge strane, Rable je zaključio da je gušji vrat najbolje pomagalo. Iako se francuski pesnik šalio, profesorka Morison kaže da bi se „perje verovatno dosta dobro pokazalo u tu svrhu“.

Čak i danas, toalet papir nije univerzalno sredstvo širom sveta. Početak pandemije i nestašice toalet papira, mnogi zdravstveni stručnjaci iskoristili su da podsete da je mnogo bolje i zdravije koristiti vodu, apelujući na zapadnjake da se „peru, a ne brišu“.