Poplava lažnih vesti i kriza poverenja, u Srbiji tek 15 odsto veruje medijima

„Gostovao sam ovde na samom početku pandemije i, nažalost, prognozirao ono što se ostvarilo, a to je da će lažnih vesti biti sve više, da će posebno preko društvenih mreža one doći do izražaja i da dugoročno one mogu da ozbiljnu štetu“, navodi Kljajić.

O istraživanjima koja mere odakle ljudi dobijaju informacije i kojim izvorima najviše veruju, Kljajić smatra da ona pokazuju dve važne stvari – nastavlja se trend pada poverenja u medije, ali i trend pada poverenja u društvene mreže, što on podrazumeva za dobru stvar.

„To nije slučajeno, jer se najveći broj lažnih vesti prvo plasira putem društvenih mreža, a onda i preko mejnstrim medija. Pad poverenja u, pre svega Tviter, Fejsbuk i Instagram, pokazuje da se u kriznim situacijama veruje zvaničnim izvorima“, objašnjava profesor FPN-a.

Prema njegovim rečima, to je i logično, jer su to uglavnom javni servisi i informativni mediji, u kojima su se pojavljivali ili predstavnici najviših institucija ili, u ovom slučaju, zdravstveni stručnjaci.

Komentarišući visoko poverenje u javne medijske servise, Kljajić kaže da javni servisi, za razliku od privatnih imaju obavezu i daleko veću odgovornost, ne samo zbog zakona, već je to njihova dužnost da budu u službi svih građana.

„Ipak, ovo istraživanje pokazuje i da postoji globalni trend pada poverenja u mejnstrim medije, mada su u istraživanje uključeni svi mediji, ne samo oni sa nacionalnom frekvencijom i ne samo javni servisi, već i privatne televizije, koje nemaju nikakvu obavezu da imaju obrazovne sadržaje“, ističe Kljajić.

Zanimljivo je da u najvećem delu Evrope, građani najviše veruju radio-stanicama, ali profesor objašnjava da to ne treba da bude iznenađenje.

„Radijski program je danas u najvećoj meri muzički sadržaj i servisne informacije, a mi danas ogroman deo vremena provodimo u automobilima ili drugim prevoznim sredstvima i onda upravo zbog tih kratkih servisnih informacija se radiju najviše veruje, jer su to informacije o vremenu i stanju na putevima“, dodaje profesor.

Poverenje se teško stiče, a veoma lako gubi

U Srbiji tek 15 odsto veruje, a 47 odsto ne veruje, dok 38 odsto ljudi polovično veruje medijima.

„Kod nas konkretno ako biste ukrstili podatke poverenja i delimičnog poverenja, ispostavlja se da značajno iznad 50 odsto ljudi ne veruje medijima i da ne veruje naročito ni društvenim mrežama“, navodi Kljajić.

To je sada, smatra profesor, pitanje odgovornosti i profesionalizma: „Oni koji drže do kredibiliteta, digniteta i integriteta, njima se i dalje veruje. Pad poverenja u medije je izražen i prognoziram da će se taj pad nastaviti.“

Sa druge strane, lažne vesti se šire neverovatnom brzinom, posebno u kriznim situacijama kada postoji puno nepoznanica.

„I sam sam imao prilike da dobijam tu vrstu sadržaja od osoba za koje nikada ne bih pomislio da će to učiniti. To sam tumačio strahom, panikom i time da se mnogima činilo da nemaju dovoljno informacija. Svaki put kada imate situaciju sa mnogo nepoznatih, sasvim je sigurno da će se pojaviti velika količina lažnih vesti“, ističe Kljajić.

Profesor je i naglasio da je danas zbog toga još važnija uloga zvaničnih institucija, a pre svih Javnog medijskog servisa.

„Informacije moraju biti pravovremene, transparentne, potpune i tačne. Na taj način se gradi kredibilitet. Poverenje se teško stiče i veoma lako gubi“, zaključio je profesor Kljajić.