Ako se pitate da li biste preveslali Atlantik, onda sigurno nećete to učiniti

Predrag Tripković i još četvoro odvažnih ljudi plovili su u čamcu od osam metara dužine i metar i šezdeset širine preko Atlantskog okeana ukupno 53 dana.

Gostujući u Jutarnjem programu zajedno sa Jovanom Memedovićem koji je pratio ovaj podvig, Predrag Tripković objašnjava da su plovili ustaljenom, poznatom rutom, odnosno pratili su Golfsku struju.

„Najuobičajenije veslanje je od Kanarskih ostrva do Barbadosa, ali mi smo se odlučili da veslamo od kontinentalnog dela Evrope do kontinentalnog dela Latinske Amerike. Od Portugalije, Kanarska ostrva, Zelenortska ostrva i onda preko Atlantika do Gvajane. Ukupno 6.400 kilometara koje smo preveslali za 53 dana“, objašnjava Predrag.

Hrabra petorka isplovila je u okeanskom veslačkom čamcu iz gradića Portimao u Portugalu početkom marta. Uz Predraga, koji osim što je prvi Srbin kome je ovo pošlo za rukom, je i najstariji čovek koji je preveslao Atlantski okean, u timu su bili veslači iz raznih delova sveta.

Skiper na ovoj plovidbi je bio Holanđanin Ralf, jedan od najznačajnijih prekookeanskih veslača koji je na ovom pohodu proslavio 800. dan na okeanu i time postao čovek sa najviše dana provedenih na plovidbi. Drugom članu posade je ovo bio četvrti poduhvat preveslavanja okeana, a inače je nosilac brojnih Ginisovih rekorda. Treći član je bio slabovidi Irac, paraolimpijac, koji je takođe postao rekorder ovim putovanjem. I peti član je pripadnik specijalnih vojnih snaga, takođe Irac.

Gledaoci će sledećeg vikenda, odnosno od nedelje, moći da vide prvu u nizu od tri emisije koje je Jovan Memedović posvetio Peđi i njegovom poduhvatu.

Veslanje u ovakvom tipu čamca može da se odvija samo ako posada ima vetar u leđa i struju koja ih vuče napred. Nikada se ne vesla u obrnutom smeru i to je olakšavajuća okolnost, ali otežavajuća okolnost je činjenica da ako želite da odustanete, nemate kuda da odete.

Predrag kaže da je već trećeg dana poželeo da odustane. Naglašava da se fizička prirpemljenost podrazumeva, ali je presudna mentalna stabilnost da se izdrži 53 dana dva sata veslanja i dva sata odmora u skučenom prostoru čamca. Na čamcu se jede ekspediciona hrana, specijalno pripremljena za ovakve poduhvate koja je bogata ugljenim hidratima, pre svega šećerom jer je potrebno nadoknaditi 5.000 kalorija koje se potroše u toku jednog dana.

Najveći izazov na ovom putovanju je bio gubitak krme zbog čega je Tripković pomislio da neće uspeti u svom naumu.

„U toku nođi nam je nešto udarilo u čamac i izdiglo ga i nekoliko sati kasnije smo shvatili da smo ostali bez krme. Put smo nastavili tako što smo okrenuli čamac i išli smo sa krmom napred a pramcem pozadi. Veslali smo unazad i u jednom trenutku smo morali da dodamo jedro koje smo improvizovali od vreće za spavanje, čisto da bi nam držalo pravac“, navodi gost Jutarnjeg programa.

U emisijama koje je pripremio Jovan Memedović gledaoci će moći da vide i snimke koje je Tripković napravio malom kamerom koju je nosio sa sobom. Doduše, priznaje da je snimao samo prilikom mirne plovidbe, u kritičnim trenucima mu to nije padalo na pamet.