Rođendan Pipi Duge Čarape – od kontroverze do uzora

Pipiloti Viktuali Rulgardini Krusmjanti Efraimsdoter Lungstrump – zna da potraje dok Pipi izgovori puno ime. Tako je na svakom od 70 jezika na koje su prevedene njene avanture. U Nemačkoj je od 1949. godine prodato oko 8,6 miliona knjiga o Pipi Dugoj Čarapi, a širom sveta oko 70 miliona.

Bilo je to u Švedskoj 1941. godine, kada je Astrid Lindgren sedela na krevetu svoje bolesne ćerkice Karin. Ona je predložila svojoj majci da joj priča o „Pipi Dugoj Čarapi“ – ime je devojčici spontano palo na pamet.

Tako je Astrid Lindgren počela da priča. Izmislila je devojčicu sa crvenim pletenicama, čija je majka anđeo, a otac kralj Južnog mora i koja – osim majmuna gospodina Nilsona i konja čije se ime u originalnim delima ne pominje – živi sama u vili Vilekuli.

Tri godine kasnije je Astrid Lindgren zapisala priče i poslala ih jednom švedskom izdavaču, navodno uz rečenicu: „U nadi da nećete alarmirati Ured za brigu o deci“. Vrlo brzo je stigao odgovor da ne postoji interes za štampanje knjige. 

Od kontroverzne do kultne figure

Kada je 1945. godine, izdavačka kuća „Raben i Sjogren“ (Rabén & Sjögren) objavila konkurs za dečiju knjigu, Astrid Lindgren poslala je malo izmenjeni rukopis i osvojila prvu nagradu.

Knjiga o Pipi Dugoj Čarapi je prvi put štampana za Božić 1945. godine i postala je hit.

Pre nego što se to dogodilo, Pipi je bila predmet svađe među odraslima. Kritičari su tvrdili da bi ta devetogodišnjakinja divovske snage, koja živi sama i kojoj je dozvoljeno da radi sve što želi, mogla postati loš uzor deci. Pored toga, žalili su se da je jezik knjige direktan i vulgaran.

„Nijedno normalno dete ne pojede čitavu krem-tortu, niti se boso šeta po šećeru“, napisao je tada ugledni profesor Jon Landkist za švedski list Aftonbladet. I dodao: „Sve to ukazuje na maštu neke luđakinje“. Ocenio je i kako je Astrid Lindgren netalentovana i nekulturna, a Pipi nenormalna i morbidna.

Ali popularnost Pipi Duge Čarape dokazala je da je autorka bila u pravu. Njene priče učinile su ovu Šveđanku najpoznatijom autorkom knjiga za decu do danas. Njene priče, gledajući ceo opus, objavljene su na 106 jezika u 165 miliona primeraka.

Astrid Lindgren je umrla 2002. godine u dobi od 95 godina – doživela je samo u Švedskoj više od 40 ekranizacija njenih priča o Pipi koju je glumilo sedam različitih glumica.

Emancipovani uzor

„Pipi Duga Čarapa je prava dečija heroina“, analizira profesor psihologije Alfred Gebert iz Minstera. „Posebno se s njom poistovećuju devojčice.“

Jer, ona je jaka, drska i spremna da pomogne drugima. Živi sama, ne ide u školu pa ipak može sve što poželi. Pipi uspeva sve sama – ili skoro sama, jer može da računa i na prijatelje.

„Devojčice koje su odrastale sa Pipi kao uzorom, verovatno u karijeri uspevaju bolje da se izbore sa muškarcima i sve rade za svoje prijatelje“, dodao je Gebert u razgovoru za tabloid Bild.

Pipi otelovljava sve što deca žele, kaže dečija psihološkinja Svenja Litge – radi ono što hoće, ima super-snagu i uvek doživljava avanture. „Deci su potrebni junaci poput Pipi Duge Čarape. Ona se ugledaju na nju.“ Pipi se suprotstavlja autoritetima, vodeći se osećajem za pravdu i slabije. „To je idealan uzor“, kaže Litgeova.

Prva knjiga je doduše objavljena 1945, ali ne 21. maja. No taj dan je rođendan Karin Niman, ćerke čuvene autorke za koju je priča i smišljena. Šveđani zato tradicionalno ovog dana obeležavaju rođendan Pipi Duge Čarape.