Prazne vile gastarbajterske

Na manje od dva kilometra puta oko 50 domaćinstava. U nizu zgrade od više stotina kvadrata, milionski vredne od ograde do okućnice. Na svakoj spuštene roletne i zatvorene kapije. Od 310 punoletnih meštana u zaseoku Bugarine svakodnevno samo dvadesetak.

„Svi su u Beč, Nemačku, Italiju otišli, pa dolaze nekoliko, dolaze u avgustu, potroše ono malo muke što donesu odatle i tako“, kaže Stevan Jovanović iz Bugarina.

„Većinom su svi u inostranstvu, samo tri kuće su pune. Radili ljudi pre podigli kredite, napravili, e sad radu za kredit“, navodi Miloš Jovanović.

Od čistača, vozača do preduzetnika, od svojih do javnih i privatnih firmi stalno je zaposleno 250 meštana, najviše u Beču, još pedeset sezonaca iz Bugarina redovno je na radu u inostranstvu.

„Slabo ovde društva ima sada, leti jedino ima, kad dođu. Malo ja održavam avlije kad dođu ovi iz inostranstva, malo u dnevnice, u jagode... ljudi žive dobro tamo vidi se po kućama kako žive“, kaže Darko Jovanović.

Manje stanovnika, više kuća

Bugarine ožive najčešće za Uskrs i u avgustu. Svog sela se ne odriču kažu zato u njega i ulažu.

„Ovo je moja kuća, moje selo, moja Srbija. Normalno je da zidamo kuće, ne možeš ti doći u kuću, ako nemaš neke uslove. Hvala bogu svi imamo veliku familiju porodice, decu tako da ne možemo svi u jednu sobu ili dve sobe, košta to i bezveze, ali čovek nešto što voli to i radi“, ističe Dragan Nikolić.

„Ljudi redovno plaćaju poreze zbog toga mesna zajednica se oseća dužnim da i move godine uradimo trotoar i zaštitnu ogradu na nadvožnjaku, saradnja je odlična, međuljudski odnosi su dobri. Lepe kuće, ali zatvorene, nažalost. To se najverovatnije skoro neće promeniti, ali ipak za ponos služi što imamo lep komšiluk“, navodi Nikola Pavlović, predsednik saveta Mesne zajednice Sinošević.

I dok se u drugom delu Sinoševića broj stanovnika i domaćinstava smanjuje u zaseoku Bugarine i broj kuća i meštana raste, ali – samo na papiru.