Božićni običaji u kulturama širom sveta

Mnoge zemlje se godinama trude da održe tradiciju i zajedno sa porodicom i prijateljima obeleže božićne praznike. Bogata trpeza, mnoštvo rituala i uvaženih načina proslave čine svaku od ovih zemalja zanimljivom i drugačijom...

Holanđani koji slave praznik u decembru čekaju dolazak Sinterklasa (Svetog Nikole) i Crnog Petra, za koje veruju da ulaze u kuće kroz dimnjake kako bi ostavili bombone i orahe za male dečake i devojčice koji su bili dobri tokom godine.

U Irskoj postoji tradicija da se pita s mesom i boca piva ostavljaju ispred vrata kao užina namenjena Deda Mrazu.

U određenim delovima Španije, Portugalije i Italije vernici prave minijaturne modele Vitlejema. U njemu se nalaze i prikazi Marije, Josifa i Isusa na rođenju.

Već 40 godina, grad Jevle u Švedskoj podiže ogromnu kozu napravljenu od slame kako bi obeležio početak praznične sezone. Svake godine vandali će učiniti sve što mogu da spale kozu pre Božića. Od 1966. godine, koza je „preživela“ do Božića samo deset puta. Ljudi se prerušavaju u Deda Mraza kako bi lakše prošli pored čuvara i pokušali da zapale kozu.

U Karakasu (Venecuela) vlada običaj da se saobraćaj obustavlja do osam sati ujutru, kako bi ljudi rolerima putovali do crkve. Na tom putu, povlače konopce i bude decu.

I u Nemačkoj, u decembru iščekuju Svetog Nikolu. Uoči tog dana, deca ostavljaju cipelu ili čizmu napolju, ispred samih vrata i, ako su bili dobri, sledećeg dana će se u njima naći sveće i male igračke. U slučaju da nisu, umesto slatkiša pojaviće se zlatne breze (simbol za batine), koje se nalaze odmah pored slatkiša. 

Grenland slavi Božić uživajući u turskim specijalitetima poput hama sa sosom od brusnice, pite sa mesom i jedne poznate grenlandske slasne poslastice – kivijaka. Reč je o maloj ptici koja se umotava u kožu foke. Nakon toga, zamotuljak od sirovog mesa se zakopava u sneg i stavlja ispod kamena da odstoji nekoliko meseci pre Božića, dok se ne raspadne.

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">