Zemlja u kojoj i nastavnici mogu biti milioneri

Nastavnici matematike, jezika ili društva u Južnoj Koreji mogu se nadati novcu i slavi kakvu imaju pevači, glumci i sportisti. Njima milionske prihode i status zvezde donose časovi na internetu i edukativne emisije na televiziji. Tu popularnost omogućavaju sistem vrednosti i društveno-ekonomsko uređenje u kojima je kvalitetno obrazovanje apsolutni preduslov za uspeh i društveni status.

Ća Gil Jon je nastavnik matematike, ali formule koje on brzo ispisuje na tabli nisu sputane zidovima učionice. Naime, njegova objašnjenja zadataka iz algebre i geometrije uživo redovno gleda bar oko 300.000 južnokorejskih đaka – putem interneta.

Shodno tome, ni novčanik tog ekstravagantnog prosvetara koji je poznat po tome što nastupa noseći razne čudne kape, maske ili kostime, ne poznaje prevelike stege, budući da preko edukativnog portala Seven edu i kroz razne reklame on godišnje inkasira oko osam miliona dolara.

Ća Gil Jon drži predavanja iz matematike koja su deo dodatnih časova koje južnokorejski đaci uzimaju kako bi se pripremili za prijemni ispit za fakultete. Snimke svojih predavanja postavlja na internet još od 2000. godine. Razlozi za njegovu popularnost, pored efikasnih rešenja za teške matematičke probleme i nešto lake zabave kako bi se đaci održali u budnom stanju su, kažu južnokorejski blogeri, i njegov prijatni izgled, kao i činjenica da su mnogi od njegovih učenika uspeli da upišu željene fakultete.

Još jedan milioner u zemlji u kojoj zaposleni u firmama godišnje prosečno zarađuju između 30.000 i 35.000 dolara jeste Kvon Kju Ho, 33-godišnji nastavnik književnosti koji je, slično Ća Gil Jonu, i sam postao TV lice, a koji svoj uspeh, kaže, duguje sposobnosti da identifikuje pitanja koja predstavljaju najveći problem za đake na prijemnom ispitu.

Među južnokorejskim predavačima koji se diče slavom i pozamašnim kontom u banci mnogo je onih koji taj društveni i ekonomski status duguju tome što su u prošlosti nastupali ili trenutno nastupaju na televizijskom kanalu EBS, koji je posvećen obrazovanju i emituje emisije koje funkcionišu kao dopunska nastava. Taj kanal osamdesetih godina ustanovila je državna televizija KBS sa ciljem ne samo da se edukuju deca već i da se porodicama omogući da uštede novac za obrazovanje mladih naraštaja.

Kultura koja uzdiže prosvetare, ali i pritiska decu

U Južnoj Koreji, kao i drugim zemljama sa snažnim konfučijanskim uticajem, tradicionalno postoji kult obrazovanja, gde se znanje i pohađanje uglednih škola vide ne samo kao sredstvo za postizanje materijalnog uspeha, već i preduslov za lično usavršavanje, te kao jedna vrstu dokaza o karakternoj vrednosti pojedinca i njegove čitave porodice.

Zbog toga oni koji su formalno najviše postigli kada je obrazovanje u pitanju, profesori i naučnici, uživaju veliko poštovanje i visok društveni status.

Takođe, tehnološki napredna ekonomija, kao i sigurnost i privilegije koje svojim radnicima nude najpoželjnija preduzeća i državne ustanove diktiraju da mladi koji žele da uspeju u životu obavezno moraju da studiraju na nekom od nekoliko najuglednijih univerziteta.

U Južnoj Koreji kvalitet univerziteta koji dete pohađa skoro u potpunosti određuje buduće zaposlenje i, s tim u vezi, visinu prihoda, stepen društvenog ugleda i kvalitet života koje će to dete imati, pa je prijemni ispit za fakultete događaj od presudne važnosti u životima i đaka i roditelja, za koji se čitava porodica godinama priprema – đaci napornim radom, a roditelji pružanjem finansijske i psihičke podrške.

Kroz trnje do zvezda

Zbog svega toga, obrazovanje uopšte, a naročito časovi i udžbenici iz predmeta koji figurišu na prijemnim ispitima za univerzitete i više škole, ali i priručnici, članci i predavanja koja sadrže psihološke i druge metodološke savete u vezi sa višegodišnjom pripremom za te ispite u Južnoj Koreji su ogroman biznis. Ukupni trošak populacije na dopunsko obrazovanje u večernjim školama, na internetu i kroz privatne časove se procenjuje na oko 15 milijardi dolara godišnje.

Na pripremu jednog đaka u porodici, van regularnih škola od kojih se one privatne takođe plaćaju, roditelji u Južnoj Koreji prosečno potroše oko 230 dolara mesečno, pri čemu je u prestonici Seulu, gde je konkurencija najžešća i život najskuplji, taj trošak čak pet puta veći od nacionalnog proseka, odnosno prelazi hiljadu dolara.

Srednjoškolci u Južnoj Koreji u školi uglavnom borave od osam sati ujutru do pet posle podne, nakon čega često idu u dopunsku školu dva-tri sata, i na kraju dana, po povratku kući, uče koristeći časove koji su dostupni posredstvom interneta.

Neki južnokorejski roditelji svoju decu tokom raspusta čak daju u dopunske škole internatskog tipa, gde se sprovodi vojnička disciplina i vrši video-nadzor nad đacima.

Prisustvo srednjih škola koje imaju visoku prohodnost kada je u pitanju upis na tri najuglednija univerziteta u državi: Seulski nacionalni, Korjo i Jonse, čak utiče na osetni rast cene zemljišta, što naročito prikazuje primer skupe opštine Gangnam u Seulu (koju je opevao Saj u hitu Gangnam Style), čije škole, uz stručne gimnazije poput matematičke i jezičke, važe za rasadnika najboljih đaka u zemlji.

Velika konkurencija i društvena atmosfera u kojoj buduća karijera i lični ugled, pa samim time i izgledi vezani za pronalazak partnera za brak, gotovo u potpunosti zavise od univerziteta koji se pohađa, uzrok su fizičkog i mentalnog iscrpljivanja dece i roditelja i finansijskog naprezanja i zaduživanja porodica.

Veliki trošak na obrazovanje dece, koji jeste karakteristika svih razvijenih ekonomija ali naročito pada u oči u Južnoj Koreji, jedan je od osnovnih uzroka koji natalitet u toj zemlji drži na niskom nivou od samo 1,2 do 1,3 deteta po ženi.

Bolan je i problem samoubistava tinejdžera vezanih za neuspeh na prijemnom ispitu, odnosno nesposobnost da se u dovoljnoj meri prati sadržaj nastave ili izdrži psihofizički zamor usled višegodišnjeg pohađanja regularne i dodatne nastave.

Međutim, veliki značaj koji obrazovanje ima za materijalni uspeh i društveni status pojedinca, izuzetno vrednovanje znanja kada je u pitanju lično (profesionalno i moralno) usavršavanje, kao i ogromno novčano ulaganje države i porodica poslednjih decenija čine da južnokorejski đaci stalno budu na vrhu u međunarodnim studijama kvaliteta obrazovanja i na internacionalnim takmičenjima poput Matematičke olimpijade.

Te društvene vrednosti i konkretni napori povodom obrazovanja umnogome doprinose i stranim investicijama i snazi ekonomije, jer je južnokorejska radna snaga među ubedljivo najobrazovanijim na svetu.

Ti faktori, takođe, omogućavaju i običnim nastavnicima da se domognu slave i bogatstva kakve u drugim zemljama uživaju samo sportisti, pevači i glumci.

broj komentara 4 pošalji komentar
(utorak, 04. apr 2017, 20:05) - anonymous [neregistrovani]

Reč je samo o deliću života u Južnoj Koreji

Odlična i zanimljiva reportaža o deliću života u dalekoj Južnoj Koreji iz koje retko dopiru informacije ovakve sadržine već, uglavnom, agencijske vesti o politici i različitim bizarnostima. Ako se tekst pažljivo pročita shvatiće se društveni i ekonomski kontekst koji rađa nastavnike milionere i da su to oni koji poseduju znanje, upornost, i talenat i svakako slobodu nesputanog mišljenja i razmišljanja. Ako pri svom teškom i odgovornom poslu koriste i neke neobičnije rekvizite da bi postigli bolji rezultat ne izgleda mi kao greška ili "cirkus" već kao hrabrost da se razbiju stereotipi. Prosto je neverovatno i tuga kako razmišlja "Nastavnik matematike" da se tekstom "pravi cirkus od svega". Da "Priča odgovara državi kao što je Srbija, koja je svoje nastavnike "počastila" mizernom zaradom. Sada im sugeriše da se malo izmajmunišu po Internetu i zarade koju paru više." Gde nađe i vide sve ovo kada je samo reč o reportaži o deliću života u dalekoj Južnoj Koreji!

(utorak, 04. apr 2017, 11:05) - Nastavnik (matematike) [neregistrovani]

Samo napred

Tako je. Napravite cirkus od svega. Priča odgovara državi kao što je Srbija, koja je svoje nastavnike "počastila" mizernom zaradom. Sada im sugeriše da se malo izmajmunišu po Internetu i zarade koju paru više. Određeni broj nastavnika već tezgari privatnim časovima na različite načine i to donosi loš pogled javnosti na tu profesiju. Sa druge strane, ta ista država Srbija je svojim vernim trabantima akreditovala razne "seminare" i "seminarčiće" preko različitih "zavoda", na osnovu kojih ta privilegovana grupacija već pravi cirkus u obrazovnom sistemu i ostvaruje ekstra prihod. O izdavačima i autorima udžbenika i toj vrsti cirkusa drugi put.

(utorak, 04. apr 2017, 10:34) - Preporuka, [neregistrovani]

kako se uči jezik:

I nepismene bebe nauče najteži jezik!-A vi znate i da pišete,nadam se!

(utorak, 04. apr 2017, 10:09) - :-| [neregistrovani]

re: Nastavnici matematike, jezika ...

Skupo će nas koštati učenje stranih jezika!