Sa kolena na koleno, od belog orla, preko kurajbera do dede

Kada smo pitali prolaznike znaju li šta je to kurajber, pomalo su nas čudno gledali, misleći da je reč o pogrdnom nazivu za čoveka koji ne uživa baš naročiti status u društvu. Askurđela je retko ko mogao da se seti, a za belog orla i belu pčelu nisu imali komentar.

A ako ste vi pomislili da su beli orao i bela pčela samo vrste ptica, odnosno insekata – prevarili ste se. To su srodničke veze.

„Beli orao je naziv kojim se označava najdalji predak. Orao je simbol nebeske sile, vatre, besmrtnosti. Jedna od njegovih mitoloških osobina je dugovečnost i sposobnost podmlađivanja i verovatno je zbog toga on izabran da označi tog najstarijeg pretka rodonačelnika. I sad imamo najstarijeg pretka – belog orla, a najudaljenije bele pčele“, objašnjava doktorka Marta Bjeletić iz Instituta za srpski jezik SANU-a.

Mlađi od belog orla su kurajber, 14. koleno, i askurđel, 7. koleno, do koga oni retki uspevaju da nabroje svoje pretke.

„U tradicionalnoj kulturi se po pravilu uzima do sedmog kolena, s tim što treba voditi računa o vertikalnim i horizontalnim kolenima. Znači vertikalno je smena generacija, a horizontalno su razni pobočni srodnici, kao što su braća, stričevi, ujaci. O brojanju kolena se najviše vodi računa zbog ženidbenih i udadbenih odnosa i tu se po pravilu uzima do sedmog kolena, preko toga se smatra da su ljudi razrođeni“, tvrdi doktor Miloš Matić, savetnik Etnografskog muzeja.

Retko ko ume i da objasni značenje pojedinih pojmova kojima se nazivaju srodničke veze. To ne treba da čudi, jer i stručnjaci za jezik malo znaju o njihovom poreklu. Od svih reči, u trag su uspeli da uđu samo askurđelu. Tako da askurđel ima svoje mesto i u rečniku.

„U litavskom postoji jedna reč kurti, što znači paliti vatru, osnivati. Njegov povratni oblik znači nastanjivati se prvi put na nekom mestu. I sada postoje takođe tumačenja da su prakureja praroditelj i glagol paliti srodni. To bi možda značilo da bi taj prakurejac bio onaj koji je prvi založio vatru, koji je prvi napravio ognjište, znači i da se iz tog razvilo predak, odnosno praroditelj“, smatra doktorka Marta Bjeletić.

U Etnografskom muzeju veruju da je većina tih reči indoevropskog porekla, a da su neke stigle iz germanskog i persijskog. Upravo zbog toga postoje sličnosti u jezicima koji nam izgledaju potpuno strano. Na primer, reč „mama“ i „tata“ prisutne su u mnogim jezicima.

Ipak, kada bismo reči poput kurajbera, ožimikure i parđupana hteli da prevedemo na neki drugi jezik, morali bismo više da koristimo ruke nego reči.

„U većini jezika takvih naziva nema. Na primer, kada bi neko pokušao da prevede Pavićev Predeo slikan čajem – on bi se našao na muci, jer on tamo navodi jedan ženski niz ovih naziva do bele orlice. Mogao bi samo opisno da prevede“, objašnjavaju u Institutu za srpski jezik.

Ali muka nastaje i na srpskom, kada hoćemo da objasnimo ko nam je šta u tazbini. Pa tako mnogi pomešaju zaovu i jetrvu, ali ne mogu iz prve ni da se sete ko je pašenog, a ko šurnjaja.

Zato kratak podsetnik. Šurnjaja je šurakova žena, ali i supruga brata vaše supruge. Jetrva je supruga brata vašeg muža, a zaova – muževljeva sestra.

Ako niste udati ni oženjeni, možete da se opustite neko vreme. Ali se bar potrudite da saznate ko su vam preci.