Šta sve trpi mataruška okamenjena šuma

Okamenjena šuma kod Mataruške Banje, jedinstveni fenomen u Srbiji i vrlo redak u svetu, godinama se nemilosrdno uništava. Od 1963. godine je pod zaštitom države, ali o takozvanom Lojaniku niko ne brine. Kalcifikovana stabla drveta koje je priroda hiljadama godina stvarala meštani lome kako bi pravili oštrače za kose i noževe.

Nestala su čitava brda. Spomenik prirode, odnosno vulkana, prekopavala je i teška mehanizacija, priča lokalni šumar.

„Kopali su buldožerima, napravili su čitav usek da bi došli do najboljih komada“, kaže šumar „Srbija šuma“ Milan Cvetković.

Iako redak prirodni dragulj, ovo drvo meštani vide kao dobar materijal za bruseve i oštrače za sečiva. Rajko Đorđević, ipak, tvrdi da se komšije tim poslom, na sreću, sve manje bave.

„Ne isplati se, to je težak posao, rudarski. Nije to samo da uzmeš lopatu i gotovo. Čvršći su od onih industrijskih, ali treba to iskopati i obraditi“, kaže meštanin Mataruške Banje Rajko Đorđević.

Nad kamenom šumom poslednjih 10 godina narasla je crnogorica i listopadna šuma, ali kiša spira glineno kamenje i iz zemlje na svakom koraku izbijaju raznobojni okamenjeni ostaci drveta.

„Živa stvar se pretvorila u kamen i to je ono zašto je okamenjena šuma rezervat prirode Lojanik kod Mataruške Banje jedinstven fenomen u Srbiji. U svetu ih ima dvadesetak, u Evropi tek pet“, ističe profesor biologije Miroslav Pavlović.

Nalazište okamenjene šume kod Mataruške Banje prostire se na oko 15 hektara. Iako je od 1963. godine zvanično pod zaštitom države, o njemu niko ne brine.

„U veoma je degradiranom stanju. Rešenje mora da se traži na višem nivou. Treba da se uključi
Zavod za zaštitu prirode, da se istraživanja nastave, jer je to svedok nekadašnjeg života na Balkanskom poluostrvu“, kaže ekološka inspektorka Branka Čubrilović.

Brdo Lojanik, kao okamenjeni ostatak prošlosti, nije ucrtano ni na Turističkoj karti Srbije, a upozorenje da je vredan spomenik prirode odavno se ne vidi od šiblja.